Школски лист

У школу је ишло 80; ј 60% од укупног броја, а није ишло у школу 19"38°/ 0 - Прошле године је било нохађање школе боље него ове, јер је онда само 18'74% од укунног броја остало без наставе. Овај број је зато мањи, што су нриликом нописивања деце употребљене строжије мере, јер у ствари је порасгао број оне деце, која су школу похађала са 62.623. Из овог извештаја види се, да се у прошлој годпни мање бринуло о повгорној школи пего о свакидашњој. Свакидању школу је нохађало 85"31 °/ 0 ОД укуиног броја за школу способне деце, а није ншло у шклоу 14*69°/ 0 (298 943); а повторну школу је похађало 68"41 °/ 0 од броја деце за ту школу епособне, а није похађало 31'59°/ 0 (242.7-56). Овај последњи број не показује потпуно колико је деце било за повторну школу,јер се ириликом пописивања деце много греши. Јер пописивачи обично изостављају ону децу, која су у тргог.инама и на занатима, а и ону која служе или су пастири. Према прошлој години број деце за свакидашњу школу нарастао је са 41.985, а број деце за повторну школу је нарастао са 20.238. По полу од 1,412.962 мушкарца ишдо је у школу 85'11% а, није ишло 14*89%; напротив од 1,356.052 женских ишло је у школу 76% а није ишло 24%. По вери похађало је школу : код евангелика 88'27%, код римокатолика 86'71%, код реФормата 82'84°/ л , код израиљица 82'21%, код унитараца 81'86%, код грко-католика 65'07% и ист. православних 62'39%. По језику најбоље је било иохађање школе код Немаца (92'88°/„), код Мађара (84'61%), код Словака (^84'56%), код Срба (76'02%). код Хрвата (73'24%), код Рутена (66'77%) и Романа (60'06%). Број оних који су школу нохађали према прошлој години је снао код Немаца и код Срба. Године 1892/93. било је свега 16 942 шк. зграда, само са 25 више ного нрошле године. У 136 школа није држано предавање с тога што није било учитеља у тим школама. Од укупног броја школа било је 865 државних, 1.952 општинских, 5.533 римокатоличких, 2.369 реФорматских, 1.425 евангеличких, 1.818 ист. иравославних, 563 израиљских, 155 приватних, 49 унитарских и 46 друштвених. Према, прошлој години број државних школа иорастао је са 34, римокатоличких са 24, број општинских са 8, број друштвених са 5 и број ист. православних са 2 школе. У тој години било је 16.667 основних школа, 56 виших народних, 197 грађанскпх, 22 више девојачке школе. Знатно је нарастао број грађанских школа (11), док је број основ. школа порастао' само са 10. Смешаних школа, у којима се и мушка и женска деца уче заједно, било је 14.346, искључиво за мушке било је 1.219 школа, а искључиво за женске 1.377. Од 16.942 школе био је у 9.589 школа чисто мађарски наставни језик ; у 4.444 школе био је нас-тавни језик другп, а не мађарски наставни јееик; у 2.895 школа био је наставни језик помешан са мађарсквм; у 14 школа није било мађарског језика.