Школски лист

— 123 —

гимназиоки класички карактер, да би тиме својим ученицама пружиле могућност да полажу исиит зрелости те на основу овога да ступају на свеучилиште (у Цириху). У бернско свеучилишта као и сви остали студенти тако исто и учитељице ступају без испита зрелости. Ученице учитељских школа остављају завод обично у оним годннама, у којима могу одма заузети место на пољу јавног педагошког делања ма да и у томе има изузетака као н. пр. у Фрејбуршко .м кантону где васпитанице скоро као деца заузимају учитељско звање. Није потребно ни напомињати, да такове учитељске школе не одговарају својој цељи. У другу групу учитељских школа спадају две трећине осталих школа, којих је задаћа, да спремају учитеље народних школа. Цељ ових учит. школа јесте, да спрема за дуже или краће време народне учитеље и учитељице из ученика школа друге или треће класе. Данашњим даном су у неким кантонима педагошки круговн заузети питањем, — која је од ове две групе целислоднија ? Ма да питање није још иотпуно решено ипак се види пут коме се, више нагиње, и две учитељске школе последње групе примише у последњим годинама (1898.) организацију прве групе. Циришки народни учитељи већ одавна решише, да је први тип бољи, и да је потребно, да поред средњих школа постоје педагошки разреди, а на свеучилиштима треба, да се читају специјалне лекције из неких предмета такође за учитеље.*) У кантону Ааргау већина је учитеља више изложеног мнења, и већ су неколико пута поднашали молбу влади о томе, да се будући учитељи образују у средњим школама главних места. Влада је вазда одбијала молбу учитеља, али тиме свакако није питање за свагда исцрпљено. С правом се желити може, да се ова молба уважи не толико ради интереса школе, него.и ради самих учитеља, који би тада у иовољним околностима могли ступати у какавгод виши научни завод, док сада они како у Швајцарској, тако и у другим државама немогу изузев ретких случајева — заузети виши положај на педагошком пољу. Што се тиче доба старости учитеља опште је убеђење, да се мучног педагошког рада у школи не треба примати у врло младим годинама. У већину учитељских школа примају се васпитаници који немају мање од 15 годпна; у некима пак не примају особе Уепзапшкт^ Лег 8ећи1вупос1е уоп 1865, 1870 и 1887.