Школски лист

— 124 —

млађе од 17 година. Када би учитељске школе биле оделеае или продужеље (додатак) средњих завода, то се овакова очекивања не би морала у живот спровађати, пошто се течај гнмназијских или реалних школа обично свршава у 18. години живота, те би према томе млади људи који се желе одати учитељском позиву, имали још две године да похађају педагошке разреде. Приликом ступања ученика у учитељску школу захтева се сведочанство о свршеном течају народне школе. Али се нз године у годнну све то више примећује, да контингенат васпитаника највећим делом сачињавају лица, која су свршила курс средње (не класичке) школе. У годишњем извештају управе учитељског института у ХоФвилу (Берн) за годину 1888., између осталога стоји и ово: „Од ученика који су први пут ступили у завод, две трећине еу бивши ученици средњих, а само је једна трећина ученика народних школа. Добри васпитаници средње школе бејаху у течају школског времена бољи ученици, и нехотице се порађа питање да ли да се од свнју који први пут ступају, захтева једнако знање?" Особиту пажњу на спрему обраћају приватне учит. школе, које за васпитанике народних школа установљавају засебне разреде, пружајући им тнме могућност, да не заостају иза својих — боље спремних — другова. У учитељске школе такође често ступају лица посве зрелог узраста, која су већ неко време делали у прак^ичном животу, и који су се по сопственој тежњи решили, да се приме трудног педагошког рада. Код већине ових ученика постоје велики недостатци у њиховом знању, али марљивост и љубав, с којом се они подухватају свога новога рада, образују од њих за доста кратко време изврсгне учитеље. Уопште мора се приметити, да швајцарски народ јако поштује педагошки рад: из градова и селишта, гора и долина па и из самих најудаљенијих насеобина долазе младићи и девојке у заводе, да се спремају за свој будући учитељски позив. Учевни течај у учитељским школама траје од једне до четири године, у средњу руку може се ре!ш — три године. У последње- доба управе појединих кантона хтеле су да смање течајеве за учење, али су те жеље наишле на отпор у самом учитељству, које баш обратно жели, т. ј. да се у свима учитељским школама учевни течај продужи на четири године. Ова жеља учитеља потпуно је схватљива, ако узмемо горенаведену жељу њихову, да сви