Школски лист

— 160 —

гледе очувања и унапређења физичног живога детнњег треба пажљиво да мотримо и изучавамо да би их у своје време корисно употребити могли. Ово ваља да је најсветији позив сваког родитеља и васпитатеља. Но из реченога не сљеди, да физичнс слаби мрзе на живот, јер жив темперамент, весела ћуд, здрав разум, љубав раду, велим све то, сдружено са побожношћу и чистом самосвешћу спагда налази животне цели и радости у њему. У опште, ако нас морални осећај и идеал узвишује, нема тога што би нам животне дражи огорчити и поколебати могло. Општа је тужба, да је одржање екзистенције и сувише тешко; ову тобож основану тужбу несме дете никад ни чути а камо ли познавати. Јадиковање гледе овога, нека дете никад не чује од нас; на против, ваља да чује, иа ако је могуће нека и види на другоме, какве људске мане и несмислености проузрокују тешкоћу одржања живота. То нека виде тада, кад су већ доста разумни, јер ће тек тада моћи то разборито увидити и од истога се гнушати, а дотле учимо их ономе, што њиховом узрасту приличи, и што ће уједно служити и као потребно срество за живот. Деца ваља да науче шта је потребно а шта не, шта је користно а шта шкодљиво; ваља да приме начин којим се набавља и употребљује прво а игнорира друго. Нека се навикну штедити у свачему. У кући и у школи нека само оно виде што је потребно, а непотребне ствари, расипање и неразумна употреба нека буде далеко од њих. Учимо их своје играчке, одело и остале ствари поштовати и чувати. Непропустимо ни у једној прилици опоменути их, да своју и најмању ствар не прљају, не иокваре или лудо униште. Свако учило или оруђе — као таково — нека волу и нека знају, да исто треба употребљавати више пута а не само Једанпут. Према свему овоме још из ране младостн детиње при васпитању настојавати ваља, како би са обучавањем позитивној мети стигли. Још у раном детињству не допуштајчо, да нам оно са искаљаним цнпелама у собу уђе, на столици клечи, хаљине побаца, играчке поквари, с училима тргује нтд. Пред васпитатељевим очима нека нема „ситница", јер и пред дететом нема ситнице ; а који кад перо, пропис или новчић не поштује, у његовим очима неће бити ништа што би ноштовања и сачувања достојно било. А у таким приликама живот нити обезбеђен нити пак мио бити може. 6. октобра 1895. П. Т.