Школски лист

— 159 —

ђујемо врло су неумесни и од много веће су штете, него кад награду са свим изоставимо, или ти пак својом инидијативом кад-год их обдаримо. Најбоље је ако награде за то дајемо, што или природа ил' потреба то изискује, али се при томе свагда морамо старати, да у таким приликама и само дете ту природну околност пли потребу примети. Нигде и никада несмо дете чути приговоре нити незадовољства; него се морамо старати, да се оно не гњеви ако му игра за руком не испада, већ нека проба други начин; нека пита и по савету проба другче, па ако му и сад за руком не пође, нека се зна задовољитн и са другим радом или нгром. На оне дечије потребе које нису неопходно нужне мотримо бодро, и будимо обазриви при испуњавању њиховом. Старију децу трудимо се убедити да на овоме свету не могу сви људи једнако добро уживати, и како голема опасност прети како појединцу тако и друштву, када се завист код њих залеже. Да би пак ово постигли, учимо их живети! Породица нека не прикрива од њих животне радости и дражи, особито пак оне, које дете према узрасту и способности својој може пажљиво испитивати и посматрати. Све то паља дете да познаје, испитује, сравњује и из њих конзеквенцнје изнађа! Нородица се пак према овоме има равнати, јер њено определење и није ништа друго. С друге стране школа нека употреби своје градиво, а међу овоме ваља да је и национална економија — што ако се за себе предузети не може, нека је уврсги у кОју другу студију н. пр. при читању сходног читаначког предмета, да ученици упознају и разумеју живот са практичне му стране; напред нека виде тешкоће живота, али уједно моћи и средства номоћу којих се исте могу одстранити. Овом последњем од велике је користи изучавање живота појединих првака у практичном и етичном животу. Но ово још није доста; нега, навика и обука све троје нека дела на томе, да дете здравог тела, осећајног али не осетљивог срца и будне главе буде. Нека се смеје, радује а ретко нека тугује и плаче; туга нека га не убија већ уздиже. Ако му се зло десило, учимо га трпељиво сносити исто и не заборављајмо, како на дому тако и у школи изнети му примере, да човека у животу још веће невоље сналазе, које он мора сносити; износимо му примере, како нам је овај ил' онај првак многе беде и невоље сносити морао и нека се пз њих учи, те му часи огорчења никад приспети неће. Здрав човек заиста воле живети. Зато и на најмање ситнице