Школски лист

— 164 —

да се и ми Срби упоредити можемо са народима, који теже ка савршенству. Школа и књига је и дооад будила, а и одсад ће будити свест о напретку, васпитању и образовању. Добра школа и књига преиначавају дух народа и воде га бољој и срећнијој будућности. Школска настава је, хвала Богу, до данас највише жртве томе допринела, али она настава која је основа целом, после основног васпитања и образОвања — прикупљеном знању, вештини и усвојеном васпнтању религиозно моралном. Успех и напредовање једне школе односно школске наставе, нма се приписати једино вештини и практичности поред ваљаног знања и ваљане теорије. Чинилац, који ту вештлну и практичност са добро снабдевеним знањем и ваљаном теоријом — у народној основној школи извађа — јесте учитељ. Учитељ је душа школи, школској настави и школској младежи. Као што је тело човечије без душе мртво и проладљиво, исто је тако и школа и школско васнитање и образовање без учитеља мртво. Због тога се пуним правом може рећи : да је народна основна школа оптерећена са највећом одговорнонгћу. Иије нам се чудити да иоред свега тога што многе нар. осн. школе теже да што више задовоље знању и просвети те да тим олакшају и скпну терет тешке одговорности — немају никаква признања. Томе је узрок: лакомисленост и непрактичност. Један занатлијски помоћник, који — тек гато се ослободио — предузме своју радњу сам на своју руку одмах онде где је и изучпо, те ради ствари баш онако исто како је он од свог занатлнје научио неће се никад усавршити у свом занату онако, као што ће се усавршити онај младић, који тожећи да што лепше и Финије послове ради —■ похађа друга туђа већа места, и учи се непрестано све лепшем н бољем раду. Онај први мпсли: „а што да се мучим и још учим како треба радити, кад сам ја научио. Добро је овако како ја радим." Он то себи уврти у главу и збиља мисли да је тако. Шта више неда ни говорити ономе, који му пријатеЉски рекне: „море мајетор Јово, ти не радиш тако Фине послове, као што нзрађује мајстор Пера, е ал' он је ишао по свету и учио се и од туђих људи, зато он боље и лепше ради." „Не!" био би одговор, „ја исто тако радим као и он." Ово се може применути на практичност и рад учитељски у т нар. основној школи. Нар. основна школа прима децу од 6—12. годнне и у том добу их васпитава и образује. Депа се шаљу у школу, да у школ.и добију основ знању и васпитању даљег наступајућег