Школски лист

знања и васпитања. Може ли дете од 10— 12 година поћи у реалну или гимназијалну школу, ако није сгсршило основ.ну школу ? Не може, све кад би му и допустили, јер он седећи и слушајући предавање гимназијалног или реалног проФесора, изишао би из те школе онакав, какав је и ушао, а од целог учења проФесорског, односно свог ма н напамет наученог знања, тешко да би и сваку двадесету разумео. Без знања и васпитања нар. основне школе нема даљег развијања п учења. Учити дете већим знањима без основног знања, значи: градити кућу на песку. С тога ћу се нотрудити, да наведем^нека начела разних нар. осн. школа, да их по методу овде изложеном, — може учитељ сам вешто изводити и приводити у свој практнчан живот. Кад иред собом накупимо много начела и правила, онда треба' бирати најудесније па то задржати, а из осталих извађати сам правило и метод по свом укусу, својој вештини и свом знању. 1. Ради у шг.оли с вољом. ,,Весело срце кудељу преде", вели наша пословица. Ко у нар. осн. школи ради без воље, тај се спрема руглу и срамоти. Који учитељ не ради с вољом, не ради никако, код такога учитеља су деца остављена сама себи и сва настава се у такој школи ослања једнно на основу читања. Учитељ без воље — само задаје, не говори и не пита, ништа не показује, Деци пређе .учитељева нарав у крв, те се и они држе тог иравила дотле, док су у школи, и док ту школу похађају у којој учитељ без воље ради. Зато се и каже : „Какав учитељ такав и ђак." Дете је наивно, око му Је бистро, види мапу свога учитеља, те о свакој ма и најмањој погрешности свога учитеља приповеда својим родитељима. Родитељи се распитују, долазе у додир са учитељем, питају и моле га, да боље припази на дете, овзј их осорно предусретне. Родитељи се потуже учитељевом претпостављеном, овај испита, извиди, те ако још не трпи учитеља, ето му белаја. Породи се ј )аспра, извађа се тужакање, пркос, злоба и освета, па коме горе'? Свима, а школска настава најгоре пати, Код таког човека престане рад јер нема воље. Ко је крив? Није нико, веК баш учитељсва еоља и једино немарно његово расположење пред децом. НајвеКу беду наноси сваком учитељу једино рђаво расположење пред децом. Ако си имао што'с ким ван школе па све да је било у најжешћој мери, само се окани мЈЈгодења и рђавог расположења пред децом.' Јер у рђавом расположењу пред децом никад нећеш чинити што ваља и што је лепо, већ све што не ваља и што није лепо.