Школски лист

— 166 —

У рђавој вољи, не питаш децу, не говориш ништа дсци која и срцем и душом чекају да чују од тебе све што је лепо, истинито и корисно по њих; — деца се промену, занемаре се у шгсоли, најмирније постане најнесташније у школи, најдаровитије најглупавије, ћа бар да од њих имаш користи, него се још изиенадиш њиховои одговору те планеш и у свом гњеву, ако се ниси уздржао, удариш га како нетреба. То је опет узрок беде ван школе. 2. Настављај релишозно моралпо. Кад је дете ушло у школу, донело је у себи семе домаћег васпитања и образовања. Испитај му нарав! Види, како семе посејаше његови домаћи васпитатељи, па ћеш се према томе и равнати. Добро посејано семе треба утврђивати и неговати, да што бољим плодом уроди, а зло посејано семе, треба одмах ишчупати па му у срце усадити и споредити га, са добрим домаћим религиозно моралним васпитањем. Дете није одвише тупо да ништа не зна, јер у кругу својих родитеља од дана када је иоч.ело говорити до дана првог уласка у школу, видело је разних предмета у свету, а најбоље му је предмете дала прилику видети, сама природа. Није могуће да није ни речце чуло о Богу, о анђелу, о цркви итд. Казуј детету нонајвише о Богу као створитељу целога света. Нађи начина и вештине за то. Извежбај се у лепом н занимљивом нриповедању о Богу, о анђелима, о свету духовном нтд. Иричај им најлепше догађаје из живота Хрисга Спаснтеља, и оне нриповетке старога завета које ће децу занимати и то ириче према дечијој способности и узрасту, деци лако схватљиве. Усађуј у њих све наше верске православне српске обичаје. Учи их појати не само што је најнужније за испит, него их учи што год могу схватити и примити. Учи их за живот, а не за школу. 3. Ђежбај разум детињи за иримање тежих ствари из градива за осн. нар. школу. — „Нико се није научен родио", вели срп. нар. пословица и : „Човек се учи док је жив." — Нико не може рећи после свршених многих и тешких знања и високих наука: „е сад све знам, више ми не треба." У свету има много човеку недокучивих ствари. Један човек и не може, нити је кадар све знати и све запамтити. Само премудри и свезнајући Бог је ненадмашив. „Ко ће исказати моћ го"сподњу? испричати сву славу његову?" вели цар Давид (псалам СУ. ст.. 2.). — -Још пре 100 година учени педагог Базедов увео је у школску наставу закон, да сви учитељи морају најстрожије и најсавестније радити на том: да се детету развије разум, јер се све учи снагом разума; а Дистервег вели: