Школски лист

- 187 —

пзгубе чуло пипања. Уједно ири делењу ове казне изложен је учитељ, да ирм најмањој непажљивости осакати децн прсте, т. ј. да цх поломи или кожу на њима загули и расцеии. Када дакле учитељ дође у такав положај, да никако неможе постићн успех моралном казном, те се телесна казна неможе мимоићи, то прн делењу исте мора најпредострожније постунати. На самом лику његовом мора се изражавати озбиљна благост, а речи којима пропраћа саму казну морају уверавати кривца, да га учнтељ једино из љубаки казни јер жели, да га на прави пут изведе и са неваљалог и пагубног скрене! При томе је потребно све претходне покушаје ради поболшања, који су безуспешно употребљени били наспоменути му, како би кажњени и из тога се очигледно уверио о своме злу и о потнуно правилном иостуиању учитељевом. Саму пак телесну казну никако не треба да врши учител., иего обичпо школски послужитељ, јер усљед тога врло много губи углед л читељев. Нипошто се несме дозволити, да ученицн на заповед учнтељеву казио деле, јер се тиме порађа мржња међу децом и жеља за осветом, која може врло пемиле посљедице, да ироизведе. Уједно са дечије невештине при кажњењу може лако кривац озлеђен бити, а може га и живота стати, те је тиме нанешена врло велнка беда самом учнтељу, који мора да за злс посљедице телесне казне на себи одговорност носи. Прн дслењу телесне казне у особити обзир има се узети телеснп развитак, нарав н пол детињн. Њежнију п плашљнву децу треба што блажијом телесном казном казнити. Код женске деце пак телесна се казна несме никако уиотребљавати. Такође се врло мора пазити при телесном кажњењу, да се не повреди дечија стидљнвост и код саме мушке деце. У школи се несмеју налазити срества за телесну казну, да се њима деца плаше, јер ће због тога омрзнути на школу и што је најопасније почеће без знања родитељског бегати од школе из страха од телесне казне. Бичеви, дебеле иалице, морсковаче и метле т. з. виргази, никако се несмеју употребљавати као оруђе, за извршење телесне казни, ного зато нека служи мали танак прутић, којим се најмање може озледити здравље органа дечијих. Илашити и претити се на децу са палицама и бичевима у воду или у оцат замоченима, неслаже се са достојанством школске казне, зато плашење и претњу — ако је где у обичајена — треба изоставити.