Школски лист

. — 178 —

ШШЂЕ ВАСПИТА&Е ЖЕНСКИЕЛ. Написао Е. 1.с»ои\:о. Један мој пријатељ коме сам по неки део из мога диевника саопштавао, потражио је моје мнење спрху једног врло важног питања. У своме писму вели: „Наскоро ће ми ћи навршити дванаесту годину; наступиће дакле време, где јој се озбнљно има започетп васпитање. Како да ју васпитавам ? Моја жена хоће да је да у манастир; ја пак мислим у васпиталиште. Шта је твоје мнење ?" Одговор, којп је нмже стављен, у целостп сам увео у мој дневник. „Драги пријатељу! Тпоје питање додирује најмилији предмет мога размишљања; с тога се не чуди ако ти подуже будем нисао. У једном кратком ппсамцету не бих могао изразити све оно, што у срцу и души својој односпо тога предмета носим. Да ти одмах истину речем: нисам ни за манасгнр, а нн за васпиталиште. Не може се порећи, да и прво и друго нма својих и добрпх н рђавих страна; и ма да достојно уважавам све оне заслуге, које је како манастир тако исто и васпнталпште — особито пак у пр'1шлости — пружало, ипак нисам толико пристран, да им рђаву страну превидим. Ова последња има врло велику превагу. Мој је савет с тога, да негујеш своју ћер код себе у кући. И ако ниси богат, инак добро стојиш; а и ако ниси слободан, ипак имаш слободног времена. Осгави манастире и васппталишта оним родитељима, које њпхово имање, заузетост, а понекада и само здравље упућује, да се од својпх ћери растављају. Обраги сво време своје, сваки посао свој и сву увиђавност своју васпитању ћери своје; уверићеш се, да ти ова главница неће отпћи у штету. Запитаћеш, али како да васпитавам? По каквом систему? То питање и јесте најт-еже решити. Данашњим даном се много занимају с васнитањем женскиња; сви препоручују, да оно треба да буде скромно и озбиљио. Али да видимо, шта разумевају они под тим речима? Да ли их правилно тумаче ? Не верујем. — Скоро у сваком учевном течају, и скоро у свакој књизи, којој је цељ васпитање женскиња, баш нас највише то диви, што имају онакав правац, као да су за мушке одређени. Олште бројање времена; универзална историја света и