Школски лист

1

свога, усљед заваде рођене браће Савине, а синова Немањиних Стевана и Вукана; он бејаше дакле и спаситељ српске државе. | И народ српски имајући пред собом сва та велика дела његова, заиста га са пуно благодарности и са пуно одушевљења и народног поноса слави и преувеличава изнад свих многих заслужних синова својих. Али запитајмо се и посмотримо, да ли је данашње славље, . које српски народ у почаст светитељу Сави приноси, њему мило и угодно? Да ли му прија хармоничка мелодија звона са кула православних српских храмова, која позива Србе, потомке Савине, на славословље његово ? Да ли су му миле славопојне песме, које му Србадија из 1 раздраганога срца свога пева? Да ли прима молитву Србинову, коју му овај приноси ради увеличања рода српског?—Са великим душевним болом признати морамо, да је цело наше славље које св. Сави приносимо, бар засада још непотпупо и несавршено. А и како да овим слављем достојно прославимо великог народног нам светитеља, кад он види и зна, да је паше славље скучено на спољашњости и на Формалности, а недостаје му духа светитељевог. Зна и види он, да је народ српски према цркви православној, за коју је он апостолске подвиге подносио, доста охладнео, њене ? свете заповеди и налоге без добре воље, површно или никако не испуњава; школу и просвету коју је он народу српском тако топло и заузимљиво ирепоручивао, народ српски занемарује; свештенике и учитеље које је он као свој рукосад у народу српском поставио, народ довољно не поштује и не уважава; лепе народне особине евоје напушта, те се врло често за врло штетну туђинштину одушевљава. Поред такових свакидашњих догађаја и појава у народу српском, како да му мило буде славље, које му сриски народ само једнога дана у години, као неку Форму као : неку спољашњост приноси. Светоме Сави, неможе се одати слава у једноме дану славопојним песмама и сјајним гозбама, достојну благодарност и славу која њему припада, дужан је народ српски на сваком кораку, на сваком пољу и у сваком акту јавног и приватног живота свога указивати, тек тада Светитељу може бити мила и пријатна данашња слава народна. Аманет светога Саве народ српски ће тек онда достојно моћи испунити, а тиме и њега најдостојније прославити, када буде љубио и поштовао свету цркву православну, чију је свету науку свети Сава у народу српском проповедао и учврстио; ако свештенике своје као духовне учитеље и пастире, њиховом светом чину и позиву доетојно поштовао и ценио буде. Поред тога особиту љубав дужан је народ српски гајити према својој народној школи, јер данашњим даном када вредност и величину једнога народа не одлучује копље и буздован, него постигнути успех у културном и моралном савршенству и за нас Србе особита је потреба обраћати