Школски лист

треба да јо извор срећи и благосгању људима и народима, човечанству. Песталоци у Станцу. Усљед Француске револуције и Швајцарска је добила нов устав. Сви су кантони пристали, а само се унтервалдски противио новини, што је дало повода, да је Француска војска 1798. и 1799. морала силом реда правити. Да жалосне слике. Стаиц изгорео, стотине их без куће и кућишта, гоииле деце бсз оца п мајке јуре и хлеба и станка траже.... У то доба, у таким приликама ступа Песталоци пред комесара Чокеа и моли га: „ Помолите ми, да С>удем отац сирочади, што глодује и смрзава се ш> у.мцама Стаипџ." Министар ШтапФер му одређује манастир за школу. Ту почиње прави педагошки рад, кога је Песталоци сам означио и у својим делима оставио, а то је очшледиост и јасни аојмови. Али тек што се коло заукало, мораде се зауставити. Тек што је Иесталоци почео учитељски рад да усавршана, мораде га прекинути. Од школе постаде болница и касарна за Французе. Узалуд вапај жена и деце, Песталоци мораде оставити Станц. Вредно је овде споменутн неке његове речи из опроштаја са децом и са министром. „Драга дечице! Не заборавите вашег оца Песталоција, кад се разиђете. Сетите се, како смо заједно пропатили. Ваша чорба била је и моја, ваше пиће је било и моје. Моје су. сузе текле са вашима, мој осмех је пратио ваш. Ви сте били код мене, а ја код вас, чначе нигде. Ја сам спавао с вама заједно у једној соби. Сетите се, чему сам вас и у кревету пре спаваља учио. Мислите на молитве, које сте читали са мојих усана. Сетите се, кад будете на крив пут заведени. Тада нека вам буде прва иомисао: „Шта би отац Песталоци на то рекао." Срдачно вас молим: Будите моја добра, побожна деца и кад мене не будете гледали." ШтапФеру је између осталог рекао: „ Дајте ми, мииистре. људи, деце, да их обучавам, да их образујеш ... Сиротињи, најнижим у народу у невољи аомоИи значи само онда, кад се гиколе аретворе у ираве заводе за образоваие... Моја је одлука сазрела у овом најтежем часу мога живота ... Ја Ку да будем учитељ/" После станца учитељевао је Песталоци у БургдорФу, где је написао и најбоља своја дела, и у Ивердону (1805. год.), где је постигао врхунац своје славе, где је својим радом обратио пажњу царева и краљева. Ту га је посетио и сам руски цар и обдарио