Школски лист

ст. ттт чгодски ЈЗГесстг " излааи један пут у месецу. Предплата је на целу годину 1 ф . 50 новчића, а за Србију 4 динара. Учитељи оа малом платом, као и богоолови в прииравници, добиЈају лист у пола цене. Дописи и предплата шаљу се : Уредништву „Школског Листа" у Сомбор. Бр. 2. У Сотбору, 15. Фебруара 1896. Год. XXVIII.

КАРАКТЕР. Из Рајнове енциклопедијв*) еаопштио Ал. Иарић. У уводу своје Леване дотиче се Жан Паул Хербартове оиште педагогике те вели за Хербарта: „А кад хоће да нагласи сву тежину, сву важност карактера, ту се снажно пушта у појединости и то с пуним правом, јер ток речи и мисли његових показују нам њега сама као карактер. И заиста, карактер је права елемснтарна ватра за васпитање; само ако је васпитач карактер, она ће уналити, или бар загревати и снагу јачати." Ако је то тако, ако је појам карактер среднште васпитања, онда нам педагогика мора показати јасно и одређено: шта је то карактер, и под којим се погодбама он јавља. Јер васпитач — ако је рад да утиче на васпитанике — мора не само сам битн карактеран, већ развијати карактер и у својим васпитаницима. Да је пак вредно и лепо тежити за таким смером види се отуда, што се част и вредност једне личности не може изразити јаче него кад се рекне зз њу да је у свему карактерна. Па шта се хоће управо тиме да каже? Пре свега мисли се ту, да је воља дотичне личностџ увек иста и доследна , да ова имаде један јаки ослонац и да је с тога *) ЕпеуМораЉсћез НапсИгасћ с!ег РМадо^Пс, дело, које издаје од лане др. В. Раји чувени проФесор педагогике на универоитету у Јени и управитељ университетског педагошког семинара. Дело ивлази у свеокама од пет таблка велике осннне и прорачунато је на четири књиге са по 60 табака. Неће битп беа интереса да рекнем коју о томе најн^вијем предузећу Рајновом. Оно је живи сеедок висине и опсежнооти до које је дошао немачки ум у научном истраживању на пољу педагтгике у другој половици овога века. Сем тога оно нам дивно показује озбаљност, којом се Немац бави науком. На овом подузећу ујединио је проф. Рајн све Фракције Хербартове школе, шта више у редовима сарадника налазичо и људе, који не стоје на Хербартовој научној основи; тако н. пр. проФесор ФилосоФије на берлинском университету Паулсеп радч на окој енциклопедији и ако је присталица волунтаристичке пспхологије Вунтове. Та околност говори доста о важности овога дела и сведочи нам о томе, како одабрани кругови немачки неотрпљиво ишчекују једну научну педагошку систему, у тврдом уверељу, да је Немачкој потребна једна нова, здрава генерација, која ће бити кадра да очува тековине немачкога генија. Не могу довољно дакле препоручити ово дело онима, који озбиљно мисле о нашем народном образовању. — Прев.