Школски лист

— 18 —

непоколебива. Ко је једнак у свима ситуацијама живота, у коме видимо увек једног и истог човека, свесна свога смера посред разних струја и мишљења што их дан собом донеое: такав човек носи на себи обележје, које називамо карактером. Појам тај искључује појмове колебање и поводљивост. Суштина карактера састоји се дакле у извесној сталности воље. Извесан начин, како се неко свагда држи према спољашњем свету, то је — вели Хербарт , његов карактер. Онај нема никаква карактера чије је мишљење и рад само ресултат тренутног расположења, случајног заноса, или ванредних, пролазних аФеката. За таквог човека велимо да је некарактеран. Он је потпуно у власти променљивих утисака., због којих је час оваки а час онаки, тако, да никад не знамо с киме имамо посла. На против, карактеран човек схваћа сваки спољашњи појав на свој начин, и у овоме се састоји његова претежност над некарактерним човеком. Овај је игра случајних утнсака, онај пак савлађује те утиске. У раду некарактерна човека јављају се и изражзвају спорадично ноједине силе, док се у раду карактерна човека огледа душевно јединство, основано на унутрашњем складу, тако, да се у свакој појединој вољи може распознати један и исти човек јака карактера. У нашем психичком животу измењују се нопрестано тежње и задовољавање тих тежњи; ова измена тече непрестано час у бржем а час у споријем темпу изузевши случај, кад неко падне у стање затупљености, у којем нема апсолутно никакве воље. Од необично велике разноликости представа наших долази и она множина тежњи у нама, код којих опет налазимо разну градацију и разне групе према садржини, трајању и интенсивности њиховој: чулне и интелектуалне, пролазне и сталне, јаке и слабе тежње. Чим се са тежњом споји увиђавност и осведочење да се она може и задовољити постаје од ње воља. Тежња се подвргава ироцесу мишљења, у ком разликујемо два момента: размишљање и одлуку. Размишљање прерађује тежњу пошто репродукује низове погодаба и испита њихов унутрашњи однос; одлука одабира један од различитих низова и одлучује се за један од њих. Као и тежња тако исто и воља може бити различита према објекту и према ступњу интенсивности. Код безусловног подлегања појединим вољама, које су по себи равличите а и садржином можда противрече једна другој не може бити ни говора о карактеру. 0 овоме се може говориги