Школски лист

- 28 —

ншолог.

У четвртак 8. Фебруара т. г. у 10 1 /а часова пре подне, растао се за навек са овим светом верни пастир словесног стада господњег, добри отац сиротиње, књижевник српски, велики и заслужни меценат српског школства и српске просвете, митрополит сарајевски Георгије Лико.тјевиК. — Пун хришћанских врлина, украшен архијерејским чином и маститом старонгћу завршује он подвиг земнога многоплоднога живота свога цркви Божијој и народу, и у 90. години, у тој најкрајњој граници људскога века, мирно оставља он бурно море живота и хита пред престо Свемогућег Господара васељене, да Му праведнички одговор за дела своја предложи, са апостолом говорећи : иодаигом добрим иоднинахсја, течепије споичах. Блажени покојник рођен је 1807. године у Јаску у Срему. По свршеним претходним наукама слушао и свршио је он богослоВИ ЈУ У Ср. Карловцима, а потоме и годину дана ФилозоФије у Буцимпешти. После тога био је учитељем у знаменитом српском граду Дубровнику, а кашње ступивши у чин свештенички постао је и протојерејем истога града. Као свештеник био је верни чувар светога православља, а као учитељ жарки родољуб народа српскога. Доста је урадио у корист српства и на књижевном пољу, особито као сарадник у Петрановићевом „Српском Магазину", а касније и као уредник истога часописа. Ван тога писао је у „ЈГетопис Матице Српске", а и из области педагогике превео је Ренерова деласа немачког на српски језик: „Како треба младић, да се васпитава" и „Како треба девојка, да се васпитава". — Као добротвор народни силан је новац поклонио на разне просветне цељи (113,371 фор.), а све на корист и понос православног српства. — Године 1880. отишао је у Босну, где је 1885. постао митрополитом Дабро-Босанским са седиштем у Сарајеву, у коме је најсветијем чину и своју ангелске доброте душу Богу иредао. — За своје заслуге био је одликован одличијама од нашег цара и краља и руског цара, имао је српска и црногорска одличија, а осим тога бејаше он почасни члан знаменитих друштава.