Школски лист

- 37 —

према степену дечијег развитка, ирема душевним способностима мора сва учигељева радња, односно његов метод прилагођавати. Но нека ни један учитељ у народној школи не предаје српску граматику научним говором, или нпр. да задаје на изуст учити иравила као што се нпр. у реалци и гимназији то чини. Пре свега морам споменути, а ваљда је сваки учитељ дотле дотерао, да му ученици I. и II. р. знају јасно и правилно говорити, а поред тога да знају писати сваку на шк. табли написану реченицу, или пословицу са великим почетним лисменима. Како и колико треба ученици народне школе да знају из граматике, мало не сваки учитељ данас хвала Богу зна по научној основи т. ј. наставном плану који је одредила виша духовна или државна власт. Да би ученици добили појам о свему чему их учитељ жели научити из граматике, ја ћу овде укратко навести метод који се може применути у сличним околностима. Градиво ћу извести по свом покушају и то за III. р. срп. вероисп. нар. осн. школа као што следи : 1. Појам о реченици. Децу треба упутити на пажњу, подстрекавати да на свако учитељево питање добро мис.ле и још боље да одговоре. Учитељ: Шта радиш ти сад Милане ? (Ја седим! или Ја стојим !) Шта ради онај човек тамо у башти ? (Онај човек копа у башти!) Шта ради пас кад стран човек уђе у двориште ? (Кад стран човек уђе у двориште онда пас лаје.) Е добро! Сад ми брзо и у кратко одговарајте! Шта ради коњ? (Коњ рже.) Шта ради петао ? (Петао кукурече.) Шта ради крава? (Крава муче.) Шта ради гуска? (Гуска гаче.) Учитељ ће стављати овака кратка питања ради понављања и утврђења оног што се у II. р. учило. Видите децо, пре него шго сте речи изговорили, морали сте прво мислити шта ћете рећи, па тек онда сте на моја питања одговорили оно о чему сте мислили. Чиме дакле изражавамо наше мисли ? (Наше мисли изражавамо речима.) Можемо ли ма како изговарати речи ? (Не можемо.) Можемо! Али онда нас не би могао нико разумети па ако би нас и разумео ко год, не би био леп изговор. Н. пр. кад би сте ви мени