Школски лист

— 36 —

са карактерном величином. Шта више, оно је често непријатељ моралности, узрок покварености и нискостн карактера. Колико је таких богаташа који у своме богаству налазе обвезе да један део свога поседа врате целини, било то ма у ком облику V А колико их је на нротив, који су робови свог новца, тако, да их овај чисто приморава да све више стичу и до безумља гомилају блага! На против, сиромаштина може бнти услов за карактер. Разуме се, и она може бити опасна по карактер у колико она доводи човека у зависан положај. Стари веле: ко постане робом изгуби половицу своје моралне вредности. Но, ипак стоји, да неко може не имати ништа до вредноће, марљивости, скромности и иоштења, па ипак стајати на високом ступњу човечности. И срећа је, што је то тако; срећа је што појмови сиромах и неваљао, богат и добар нису конгруентни. Нико није обавезан да буде мудар и богат, али је свако обавезан да буде добар. Од овога захтева нико се не може решиги: највиши задатак човеков је тај, да своју унутрашњост образује тако, да му се мора признати моралан карактер. Из овога излази да је главни проблем васпитања, да покаже: како се свесним утицањем може положити у мл.адежи темељ, на којем ће се моћи подићи таква душевна диспозиција, која је призната као највише и најлеише обележје човечјег живота. Јена, 1895. ' НЕКОЛИКО РШ 0 ШДШ&У СРПСКЕ ГРАМАТИКЕ. Пише: Душан ђуриђ, осечки учитељ. Један од главних градива за развијање умног васпитања јесте: граматика. Ако човек уме лепо и добро мислити нужно му је, да своје мисли устмено или писмено искаже по неким правилима, по обичају и закону који влада у народном духу и у народном књижевном правопису односно граматици. Да се закони и правила науче јасним иримерима, нужно је дечији ум што раније вежбати у том, јер за теже примере, за тежа правила из граматике треба снажнији дух; а да се разум дечији складно и постепено развија, нужно је да учитељ почне што раније. Али не треба почети с дететом тако, да дете напреже и мори свој ум. Сваки рад и поступак учитељев треба да је прожман чисто васпиталачком радњом природним редом, лаким разумевањем. Начин, по .ком учитељ своју васпиталачку радњу врши — јесте: метод. Методи нису код сваког учитеља на длаку једнаки, нити смеју бити јер се према кругу