Школски лист

ШколскиЈист. „Ш еолохи Л ист " ивдави један пут у шеседу. Предплата је на целу годину I ф. 50 новчића, а ва Србију 4 динара. Учитељи са малом платом, као и богослови и приправници, добијају лист у пола цене. Дописи и предплата шаљу се: Уредништву „Школског Листа" у Сомбор. Бр. 4. и 5. У Сомбору, за Април и Мај 1896. Год. XXVIII

ОБРЛЗОВЛНзЕ КАРЛКТЕРЛ. Из Рајнове енциклопедије*) оаопштио Ал. Марић. „Ез 15Ис1е4 еш Та1еп4 81ећ ш <Јвг 84П1е, 81ећ еш СћагаУег 1П с!ет 8ћ'от <1ег ^е11." Ако је истина што песник овде тврди, онда би то значило, да школа може образовати таленат алп не карактер, пошто она образује младеж у миру и тишини, далеко од сваке светске вреве. И доиста, многи мисле да школа не треба да васпитава већ само да наставља; васпитање је ствар породице. Но, одвајање је ово неприродно и без икакве основе. Породица и васпитна школа раде заједнички на истоме смеру. Прво, што би се могло приметити на песникове речи, то је, да се са образовањем карактера не може чекати док дете не одрасте и ступи у струју живота, и ако је ван сваке сумње да се карактер тек у тој струји може показати, утврдити и развијати се све до вишег и вишег ступња. На против, он се јавља много раније, и то је баш добро. Јер, кад би се одрекли образовања карактера и оставили да се он сам развије у светској вреви, дошли бисмо брзо до горког искуства: да светска врева пре води некарактерности, да је у њој човек пре склон на измирење и компромис са постојећим етосом, моралним схватањем сгварности, него на консеквентно испуњавање захтева, које му стављају моралне максиме. У струји обичнога живота претежније су максиме мудрости него ли максиме морала; и ко ступи у живот без претходно образоване јаке воље пре ће подлећи него што и покуша да савлада дух времена. У животу се може образовати карактер тек онда, ако му се клица раније довољно развила. Школа и породица треба сложно да негују ту клицу, почетке карактера. И породица и школа васпитавају младеж, то је *) Овај чланак, као и чланак који говори о карактеру написао је сам проФ. Рајн. — Прев.