Школски лист

— 50 —

Факт. Ко би хтео поделу њихових задатака, тако, да школа само наставља а породица само васпитава, хтео би нешто неприродно, нешто што се не може оправдати. Јер васпитање и настава чине једну неподељену целину и раде на истом смеру, онако исто, као што се у нашем психичком животу не може оделити једно од другога осећање и воља, а да се не раскине унутрашња веза у нашим психичким појавима. Кад породица, помоћу живога духа који влада у њој, и помоћу строгих навика, може да утиче на младачки дух у стварном оихођењу с њим, то ће исто тако и школа моћи чинити доводећи васпитаника у саобраћај и друштво са одличним људма и народима из давне прошлости. Само што мора бити сагласности између оног стварног и овог идеал-ног оихођења , и што се оно прво несме тако много удаљавати од представа, осећања и тежњи, које је настава кадра да засади у срца својих ученика. Васпитни задатак школе требало би још више ценити кад се узме у обзир Факат да се у садашњем времену тако често чују тужбе: како нема чврстих карактера и изразитих, типских личности. Тужбе су те доиста оправдане и могу се свести на моралну малаксалост у породици, коЈа долази од претеране трке за удобностима и уживањем, и отуда, што се у школи — због журбе за квалиФикацијама — све полаже на зпање , услед чега морална воља и рад остају са свим у присенку. Борба за опстанак и хајка за положајима, која вдада данас, није ни мало погодна за образовање унутрашњости, за које се хоће не само бурне вреве живота, већ и извесне тишине, као што и Тете вели (Херман и Доротеја) „карактер сазрева боље у тишини него у бури живота." Свакојако важи ово: код искључиве тежње за осигурањем извесног успеха у спољашњем свету сасвим је природно да се занемарује образовање унутрашњости. На реду је да се запитамо сад: шта може васпитна школа учинити за образовање карактера ? Виша школа је до сад била у главноме расадница интелигенције и научног интересовања. Па таман, нек чува она и на даље то преимућство, али нека га чува као семе за једну вишу жетву, за образовање карактера. Докле год човечанство буде држало да је етичка вредност безусловно претежнија од свију других животних блага, све дотле мора и школско васпитање обратити сву своју тежњу не на нагомилавање знања, већ на образовзње топлог осећања и на буђење енергичне моралне воље. Овамо долази пре свега веџбање у раду. Где нема прилике