Школски лист

51

за рад ту се не може образовати карактер. С тога и вели В. Хумболдт: „Држава не треба ни за што да се брине толико, као за прилике у којима јача енергија рада." Но, чини ли то држава? Зар не оставља она животу да он собом донесе прилике за рад, налазећи зар сву своју снагу у знању, шго се види из њезиног старања да младежи пружи што више знања, и да је тако припреми за живот. Друкче је енглеско васпитање. Слаба страна тог васпитања је баш у знању, док му се јака страна пак огледа у образовању карактера. У овом се и састоји преимупство енглеског васпитања; јер пробуђено интересовање лако ће моћи доцније да попуни недостатке у знању. ^1о, како ће наша младеж попунити недостаткс у образовању срца и воље, кад се она васпита између четири зида, и кад јој се тако не пружа прилика за интенсивно изражавање воље и за енергичан рад. Мудри раџа на Борнеу има потпуно право кад рече ономе путнику, да при постављању чиновника не иази толико на стручно знање колико на то да су му чиновници у правоме смислу — људи. Напредовање културе у његовој земљи дивно потврђује његове речи. Живот пружа нрилике за многе и разноврсне радње, а рг.д је најбоља школа за образовање карактера. Но, зар може школско васпитање пружити таке прилике за рад ? У приватним заводима (алумнатима) много се може учинити ономе захтеву. Најбоље нам сведочи то енглеско заводско васпитање. Но како стоји ствар онде где је школи дата једина настава, да ли и така школа може пружати прилике за рад ? Може, само ако се сав њен рад схвати с гледишта образовања карактера, ако је узмемо као васпитну школу у строгом смислу. У том случају се исто тако аази на организацију школског живота као и на организаи,ију наставног рада. Тако ће школа одговорити уједно и захтеву, основаноме на истини: да је поступан прелаз из ужих једноставних делокруга у шире и разноврсније најбоља школа за образовање карактера. У последњем децениуму опажа се и у овом погледу леп напредак. Дечје игре, настава у ручним радовима, школска путовања све се више одомаћују и са ширењем тих установа расте и могућност образовања карактера. У самој Енглеској требало је доста времена док игре не посташе народним обичајем; утакмице у веслању датирају се тек од последњих деценија, а остале игре: цакање лопте (ногом) крикет (врста лоптања, Прев.) и др. тек од почетка овог столећа, што је довољан доказ с нешто енергије могу