Школски лист

— 52 —

у сразмерно кратком времену продрети установе тако, да се оне стално одомаће као обичаји. Где цвате и где се негују марљиво те установе, ту је довољно и прилике за разноврсне радње, ту је дакле отворена школа за образовање карактера. Само можемо жалити што со у нашим школама ]ош на многим местима ради против завођења тих установа. Овим установама се придружује с друге стране особита организација наставе, која је после Хербарта позната под именом васпитне наставе, и која се све то више распростире. То је настава којој није стало једино до тога да пружи што већи квантум знања, која не ради једнострано на снажењу интелекта, воћ узима знање као средство за образовање воље, трудећи се да њиме приуготови душу детињу за највише добро овога света, без којег су сва остала добра гола таштина: племенито осећање и осведочење о вредности мирне савести. Не може се порећи да круг мисли утиче на нашу вољу. Унутрашња веза између круга мисли, између представа и воље тако је уска, да вољу не можемо ни замислити изоловану од представа. Јер, воља је тежња спојена са увиђањем своје остварљивости, а морална је вољ.а така воља, која је осведочена о ваљаности, о оправданости наше тежње. И ова воља, којој је заметак у кругу наших представа и која управља тим кругом чим се донекле утврди, ставља се на супрот чулним тежњама, ириродном нагону и одводи га на правилан пут. У питању о вредности личности одлучује то, да ли је морална воља њена толико јака да одолева непрестаним искушењима, што долазе од животињске с-тране човечје природе, заустављајући нагонске тежње и страсти јаком уставом друге какве моралне тежње.. Борба између обеју у толико је жешћа у колико су јаче чулне тежње а слабија морална воља. С пуним правом вели дакле Хербарт , да се карактер распознаје од индивидуалности по борби тој. Карактер је сталан, док се из дубина индивидуалности издижу непрестано нове тежње — борба је дакле неизбежна. После свега овога задатак васпитне школе сасвим је јасан: она треба да снажи моралну енергију у младежи, како би је та енергија пратила, као верна савезница, кроз све моралне опасности у животу. Но, може ли школа одговорити том свом задатку? Може, ако — у вези са правилним непосредним васпитањем — марљиво прибира с децом етичке максиме (настава), ако сваком приликом практички примењује сву моралну садржину коју васпитаник донесе