Школски лист

— 66 —

школе, који жело изван уже Угарске учитељско звање отправљати могу добити учитељску диплому и без потписа државног школског надзорника, исти министар одговара: да се њега не тиче постављање учитеља изван уже Угарске, али неможе дозволити, да се учитељске дипломе издају оним приправницима немађарских учитељских школа у Угарској, који законском 28. чд. од 1879. године потпуно задоста учинили нису. У осталом изјављује да је таковима дозвољено кад науче добро мађарски, накнадно испит из тога предмета полагати и онда могу диплому добити. — Усљед дописа истог министарства, којим је одлуку Школског Савета у погледу репоновања Милана Заосића учитеља арадског ван крепости ставио и наредио, да се неправилно изабрани Милош Ковинчић за учитеља арадског потврди и настава њему иреда, одлучио је Школски Савет против исте одлуке министарске коју министарство на § 25. IV. кр. решкрита од 10. авг. 1868. г. оснива ремонстровати, пошто је исти § ван крепости стављен и пошто не стоји у одлуци министарској наведени онај разлог, као да против Милана Жосића као привременог учитеља није потребна истрага, јер по § 84. школ. уредбе од 1872. г. лишење од учитељског звања увек је везано за истрагу, па и у случају, ако је тај учитељ привремени. А што се тиче Милоша Ковинчића, исти се за изабраног учитеља нотврдити и признати не може већ из тога разлога, што односни списи Школском Савету од епархијског шгсол. одбора до сад нису ни поднесени на одобрење, те је тим поводом одређена истрага против епарх. школ. одбора темишварског, да се извиди ко је крив што списи до сада нису поднесени. Узет је на знање допис истог кр. уг. министарства, којим је часопис под насловом „Бјејерјз 81оуакоу" у школама и њиховим књижницама забрањен. — Узето је на знање превишње краљевско одобрење у погледу подељења стипендије за ову 1895/96. шк. годину Петру Томићу приправнику учит. школе сомборске из закладе пок. Тјорђа Раље. — Прочитана је представка епарх. школ. одбора будимског у којој моли, да се из народних Фондова годишње 4000 Форината определи за потпомагање сиромашних школа у дотичној дијецези. Уједно је на повољно знаље узета вест, да су се родољуби г. г. Е. Думча и Ст. В. Поповић обвезали давати знатне годишње прилоге на издржавање тих школа. Но пре него што би могао Школски Савет учинити Саборском Одбору конкретан предлог за потпору тих школа, упућен је епархијски