Школски лист

— 90 —

тако — да им се дужности мењају, те колико је могуће више, сваки по нешто да привреди. То је пак с тога, да ученици виде, да међу њима нема разлике пред наставником, који их једнаком љубављу пази као рођену децу своју, те хоће да их што је могуће више приближи међусобно. И антиФОни се уче на часовима појања и на каталозима. Старији — вештији ученици помажу својим млађим друговима. Само се свагда мало издаље отпочне учити, како би читач лако и на време научити могао. Тон и глас зз, читање антиФона биће да је већином свуда исти. Главно је још пеачење и неразвлачење, већ кратко оштро и правилно читање с нагласком. А сад долазимо на читање аиосто /«. Овај посао ученика основних школа, као да је најиздашнији извор био, из кога је учитељ старе школе, своје чемерне дневе, лепшим залогајем заслађивао. Онда су, како се данас иронично вели: прасици, ћуркови, псглови, кокоши, и т. д. читали апостоле. Ко је могао бол.и залогај добацити, тај је више „фор" имао. Средњег и сиромашвог стања родитељи нису могли у томе се такмачити. За то им деца многа и свршише основну школу, али апостола ни једно читало није, докле су то газдачка деца као привилегисани читачи увек чинили. Тако је и било да су вечито троје четворо или петоро деце целе године апостол читали, а десет пута и више толико излазило је сваке године, те знало за апостол само из чувења. У данашњој школи тога несме да буде. То би била највећа брука. Да ученик изиђе из основне школе, па да апостол не чита данас, то се даде оправдати само у томе случају, ако то дете, или тај ученик баш никако гласа нема, те да није у стању ни једно господи помилуј отпоЈати. А то се догађа. У гомили деце има различних гласова: али је уједно и редак случај. Већином су им гласови прилично глатки, па да кажем и устројени. За то до изласка из школе треба свако дете, сваки ученик бар једаред да га очита. Нека и не буде за велику хвалу, али шта вреди само она радост детиња па и родитеља му ! Апостол почињу читати ученици III. односно IV. раз. (према местним околностима и подели разреда). Три-четири месеца доста је да ученици слушају како се чита апостол. После их већ треба поступно уводити, да и они сами читају. С почетка мање апостоле, а по томе веће. Спочетка нека читају у обичне недељне дане, кад је мање света, а доцније и у празничне, кад је храм пун