Школски лист

— 98 —

гласопа и тек затим наступа апстрахирање гласних слика у речи. Други пак, као Т^олтепГеИ веле, да читање не бива свагда на основу срицања, но ишчитавање речи тек код извежбанијега читаода бива. Позивајући се на практичне експерименте у школи свагда ћемо пре пристати уз тврдњу БбтуепГеМ-а; јер дете испочетка заиста гласовно чита, но касније са умним развитком и богатењем речи продуцира читалац на целу реч иредставе гласова. Писање и читање јесу коордирана, својевољна кретања, при ком раду се употребе у исто — али на дуже време, више мишићна ткања, но импулз долази од средишта усљед воље душе. Из почетка ученик с највећом пажњом и трудом на писмена изписује реч, но после неког вежбања свесна пажња према писмену изостаје а примењује је на слику саме речи, коју сад готово механично напише. Код читања дакле као и код говора или као оно код клавирања, од свеснога кретања постаје реФлекторно. Што смо рекли за почетника, приметимо и на самим нами кад н. пр. из далека хоћемо да прочитамо Фирму, или ти пак какав туђ рукопис имамо, тада се трудимо да из смисла реченице реч по реч уједан пут перцепирамо но на послетку ипак смо принуђени шилабизовати. Кад одрасли у себи чита он то чини помоћу речи, на против дете помоћу писмена, касније слогова а тек касније помоћу речи. При учењу језика енглеског или иног ког, где је правопис не Фонетички, онде и само дете одма у почетку ишчитава помоћу речи н. пр. енглеско „^епШшп" изговара се „1еп<;е8п;" „{ћеасћег" — „Изег" итд. па зато и јесте и самом енглеском детету тешко научити. СтенограФично читање бива такође усљед речи што и јесте узрок тешкоћи му. Помоћу писања у стању смо сваку нашу представу појам или мисао изразити. Животиње почем немогу симболизирати, речи разликовати и исте на слогове делити, то су немоћне и своје представе, осећаје писмено изразити. Оно причају за поједине животиње како од коцака што су пред њом сложи извесне речи, но цела та продукција бива усљед дуготрајне дресуре, а помоћу мириса и слуха. Сумахнут узима перо прво у леву руку, писмена врло тешко схваћа, при писању поједина иисмена изоставља, а и црте су му писања врло несигурне. Читање још теже научи 7 а и кад већ чита врло је монотоно и без смисла.