Школски лист

— 95 —

у стању суглас од самогласа одстранити, нити писмена сиојити. Ову умну бољу лечници алеаспјом зову. Говор, писање и читање јесте дакле такав душевни рад, помоћу кога човек може своје мисли, осећаје, жеље, једном речи, стање свога бића исказати. Какве су у кога мисли, осећаји т. ј. какво је у кога душевно стање, таки ће му и изрази бити и обратно; на основу ових можемо представити душевну способност и стање свести до^ичнога био он геније или обичан човек. На основу овога као што Ба\ т а1,ег ови сљедбеници по цртама лица посматрају људе, неки научењаци опет из рукописа човечијег изводе му душевно стање, доба, пол, телесна, душевна, морална, и естетична му својства, па и сам карактер дотичног. Присталице ове науке назваше је графкологијом и сада је већ тако распрострањена, да много пута наилазимо где судци позивају дотичне стручњаке да испитају рукопис оптуженога. Назори појединих представника ове науке истина да су врло различити, али је непобитна истина да она многе психолошке истине у себи има, што и сваки учитељ искусити меже на својим ученицима. То сваки учељ зна, да му сва деца не пишу једнако. Но испитује ли даље увериће се, да рукопис сваког ученика има индивидуално обележје. Приметиће да малокрвни, плашљиви ученик при писању карактера неће тако лепо писати као иначе ; да су нека писмена у лепом растојању, дакле читко пише, а други сасвим противно. У опште, око, ухо, делови руке и мускули живци, мозак, моћ перцепције и репродукције, осећај места, времена и облика, осећај имитације, састав крви, ћуд и љубопитство — врло су различити код људи, те су им така и писања. Каква је у кога телесна и душевна моћ, онако му је и писање. ВЈГСоп је рекао да по писању човечијем дознајемо му карактер, а 1Не8(ете§ пак вели : „из читања ученика изводим не само метод учитељев, већ и душевно стање ученика," Исто се може рећи и за писање, што је опет моћно средство учитељу при испитивању својих ученика, само ако је иоле у томе упутства добио, ако бар у неколико познаје Физиологију и психологију и ако се вежба у сравњивању и оцењивању разних рукописа. Што боље познајемо психологију писања и читања тим ћемо правилније моћи и учити те вештине. „Учитељево је око само онда моћно, око с' дубоком психолошком праксом дела", — вели чувени ^есЈегег.