Школски лист

— 96 —

О ШЕСНОШ ВАСПИТАБУ У КАРОДНОЈ ШКОЛИ. , „Бог је човека створио од земље, у тело му је удухнуо бесмртну душу. Човечије је тело смртно и пропадљиво, а. душа бесмртна и непропадљива." Овако, вели и само св. писмо И заиста ми видимо човечије тело од рођења му па до смрти, а душу човечију нити видимо, нити ју је ико видео, нити ће ју ико видети. Душа човечија је невидљива. Ми видимо да је човек најотличније створење, обдарено духом, слободном вољом и разумом. Чим се дете роди, рдмах му је потребна нега. Каква је та прва нега, то свака мати зна. <Ј' дана у дан дете постаје старије, тело му се развија, а с' тим и душа његова добија већи и већи обим разних угледа и појмова. С' почетка дете само гледа и пажљиво посматра предмете који су му пред очима. Оно би ухватило својим ручицама онај предмет који гледа, а особи-то светле ствари, али је још немоћно. Па чиме се детиње тело развија и јача? Док је још детенде мало, док још није кадро ничим се послужити, док још није у стању употребити своје удове да га служе дотле, га мати односно родитељи хране, облаче, перу, чгешљају, једном речи родитељи му пружају негу којом се одржава здравље детиње и којом се тело детиње развија. Дакле прва брига родитељска је о развитку детињем, јер је тело детиње орган интелектуалних сила. Кад се детиње тело тако развије, кад се душа његова тако оплемени, да је кадро само себе послужити, кад је у стању говорити, искати, о себи и о другим особама, стварима и предметима говорити, онда се тек мора обављати онај свети позив, она света дужност коју ако занемаримо, бићемо одговорни пред Богом и пред људима, — а та дужност сваког родитеља јесте васмитање , не само телесно него и душевно. Овде ми није намера говорити о душевном већ о телесном васпитању, коју дужност су још стари Грци и то Шпартанци најсавесније вршили, а тиме су стекли велику славу и гордост народног поноса. ЈГепо је додуше што нам историја вели како су шпартанска деца од б година била предана у руке својих васпитатеља (педагога) који су их навикивали, да једу мало и врло проста јела, да сиавају на земљи или на дасци, под главом да имају узглавље од сламе, сена или од камена; да иду гологлави, лако обучени; да трпе зиму, глад, жеђ, и т. д. то је све лепо и