Школски лист

— 97 —

јуначки, али што су бацали ону децу у провалију која су се родила о' каквом маном на телу или која су била одвише слаба то им се никако одобрити неможе. Ето какову су дужносг имали учитељи у старо-грчко доба. Они су већма васпитавали тело детиње него ум, — шта више, Шпартанци су баш напротив били стегнути у развијању ума, јер су своје мисли и жеље изражавали врло кратко. Па имају ли какву дужност учитељи садањег доба, учитељи народних основних школа ? И данашњи учитељи имају задатак, да над својим ученицима воде и телесно васпитање, само што се на жалост данашњим даном слаба, управо никаква пажња не обраћа на телесно васпитање у школи. Најглавније средство путем којега је могуће учитељу у телесном погледу развијати децу јесте: Гимнастика. Но за развијање тела није доста да се с' децом врше све гимнастичке вежбе мора се узети у обзир способност тела, и здравља. За одржање детињег здравља треба пазити, да је дете у здравом и чистом ваздуху, Пошто у једној школској соби има 30 — 80 деце, ту се чист ваздух да како брзо истроши удисањем, а напуни поквареним издисањем. С тога нека учитељ одреди. да у такој школи деца не седе дуже од два сата, и онда нека им у здравом и чистом ваздуху даде одмора бар четврт сата лети, а зими мање. За време одмора прозори се отворе, а школа се изветри. Онде се онај нечисти ваздух изгуби и надође спољашњи чист ваздух. У школи не ваља да је одвише топло, а пазити треба да не буде тако хладно да деца дрхћу. Па и на само одело треба пазити. Одело треба деци давати онако, које природи одговара, јер као што зими неби могли издржавати у лаком танком капутићу, исто тако би непријатно, несносно и вездраво било кад би лети кад је јака врућина носили вунен тежак капут. Не треба деци дати тесно одело или тесну обућу, то препречује правилан ток крви и развитак тела и појединих удова. Није добро ако се баш дете размази и на млитавост навикне као што многи родитељи из бојазни чине, чувајући дете као тицу у кавезу, па чим мало захладни или ветрић пирне не пуштају га из собе све дотле ма то и по 4—5 дана трајало, а зими често овака мекушна деца не излазе и по више седмица, па и кад баш преко воље својих родитеља изађу, они се одма разболу. „Ето захладнио си, не излази из собе!" то су речи тих родитеља. Та није се због тога захладнио што је баш једанпут изашао, него зато што никад 7