Школски лист

— 88 —

Само треба знати сразмерно и градиво расположити. Да то цримером кажемо... На почетку смо школске године. Настава је редовно већ отпочета, пошто су се и ученици сви уписали. Први час појања проповеде се већином у репетицији богослужбеног одговарања на јектенија. А ово је неопходво нужно. Нужно је с једне стране за то, што деца односно ученици слабо или баш никако не долазе за време великог одмора у цркву, те се по нешто заборавило, а и гласови су несигурни; с друге стране за то, што је најстарији разред сад изостао, јер не подпада под редовну школу, а придошао је нов разред, који у цркви још није редовно појао. То треба прво колико толико упутити. Зато се с тим проведе и други па и трећи час. Али сад се иде већ и даље. Уз даљу још репетицију богослужбеног одговарања на јектенија, докле се са свим сталност не постигне, предузима се већ и тропар са прокименом васкрсним гласа онога, који ће приближујуће се недеље да буде. Тропари ови са прокименима понављају се до краја године више пута, те се лепо и науче. А за тим долази спрема за празник н. пр. Крстов-дан. Ту се уче читати Антифони... и појати Молитвами... Спаси ни... Входноје, тропар, кондак и прокимен са Кресту твојему... Све се то поступно сврши до дана празника... За тим се миче даље. Опет тронар васкрсан и прокимен гласа недеље, која је на реду, али с тим већ уче и херувимску песму на оцеке, уче достојно и уче причасно. С тим се одмичу, што више, док им опет није дошао који светитељски тропар и т. д. како је по реду. Но идући тако и са напуштањем односно изостављањем и нечега наученога, што даље долази за повремену репетицију, узима се увек ново и ново што све једно друго сустиже и престиже и једно друго допуњује, да ученици без великог напрезања сварити могу. Ако је што дуже и опсежније н. пр. Благослови душе... Хвали душе... Хвалите имја гдње... и т. д. почиње се из ранија, али увек тако, да се до одређеног времена сврши. Можда ће се коме учинити да је тешко обучити ученике у Херувици или причасну или случајно и другом чему из великог појања. Иа против баш. Ученици уче и лако и брзо. Само треба марљивог и истрајног труда*). А тек како је мило ^лушати то

*) Писац ових редака покушао је ученике своје сваке године да научи по нешто из великог појања. Тако су му ученици внали појати : Божићни и Ускршњи Ирмос. Ниње сили .. Вкусите... Неанес — Свјат... Велико достојно 4, гласа као што се ирмоси поју. Осим обичног прмчасна 8, гл. и тако авано „Крушевачко" Херувимске песме на два три гласа. То је ишло наиаменце сваке године кад више кад мање. Или науче н. пр. Славу на велики Нетак: Тебе одјејушчагосја... или Стихире Пасхе, тек свагда но нешто новога. да се више нојању ириљубе.