Школски лист

126

с њин вршм твоју заповед. Оно ће га боље него ти подстаћи на послушност. Па то и јесте главна дељ васпитања, ако дете саио својим разумом дође до тога, да је то лепо послушан бити. Осим тога, добро је деци згодне лепе приповетке из дечијег живота причати, у којима се уадиже и хвали послушност, а непослушносг се куди и навађа као узрок неваљалства и несреће. Деца ће и сама после увидети да је тако, те ће се неосетно прилагодити уз срце и вољу њихову то добро и морално васпитање — послушност. Та да нема послушности, да се деца не покоравају своме учитељу — зар би било предавања у нар. осн. школама ? Не! 0 учењу ни говора не би било, сваки учитељ би морао бити див, страшило, који би батином у руци умиривао немирне, непослушне и јогунасте у ред дотеривао итд. Не би било ни напретка, а још мање користи од таке школе, где би у школи овладала вепослушност. Излишан би био учитељ у оној школи, где би деца увек била непослушна и где би се на силу и под морањем нешто извршивало. Где су деца непослушна, било на дому или у школи, знак је да су родитељи и учитељи мекани, да нису енергични те да не умеју вољу својих млађих подчинити својим заповедима. Не велим да учитељ или родитељ мора бити одвише строг, да намрштена лица, прутом и претњом заповеда деци. То не! То ти баш ништа не вреди. Буди строг кад заповедаш, али та строгост нека се не огледа на намрштеном лицу и претњама, него нека ти строге речи извиру из дубине срца твога, из уверења да мудро заповедаш, а дете нека ти заповест чита из очију, благих речи и мирног расположења. Кад у школи говориш, говори умерено и достојанствено. Не говори много, јер ће деци бити досадно те ће зевати, шушкати или ма што друго радити, само те неће слушати. Онда си дакле прешао границу васпитања о послушности. Онда већ настаје непослушност и тада се мораш лаћати другог начина васпитања.

покушај. Успех се показао вр ло добар. Јутрос понових ствар, и на

*) Чланак овај прештампавамо по дозводи г. иисца Ср. М. Аџића професора

учитељске школе у Београду, из његове кшиге: „Учитељеве вабелешке". Чинимо то с тога, да упознамо наше иоштоване читаоце са врло лепом садржином поменуте књиге, која је у нашим крајевима слабо распрострањена. — Ур.

У Осеку, авгусга 1896. Душан ђуриЂ, ерп. нар. учитељ.