Школски лист

- 127 —

велико моје задовољство, уверих се о успеху и о могућности успеха. Ствар се тиче чнтања. !ђаци у оба моја разреда, III. и IV., читају веоиа рђаво: и нразнослове, и муцају, и не стају на знацима како ваља, и читају врло, врло споро. Једва се по неки нађе, који чита нешто, нешто. С тога сам још ноодавно предузео поправку овога. Али рад на томе односи ми страшно много времена, а успех је неприметан — неприметан је бар за овај први мах. Радио сам овако: Објасним садржину чланка, и утврдим је; за тим сам прочитам пред децом цео чланак по један, два, па и три пута; онда захтевам да ми појединци читају, а ја поирављам, — и тако радим целога часа. Но уложени тај труд од моје стране давао је врло слабе резултате с ђачке стране. То је с тога, што сваки ђак може преда мном да чита само по један, до два минута — а то није ништа. Морао сам да задајем деци, да науче код куће да читају течно те тако у школи обрађене чланке. Но брзо сам се уверио, да и од тога не може бити ништа. Неки, вреднији, научи чланак скоро на памет, други — а то је већина њих — и не отвори читанку код куће. Почео сам био и да претим, и да кажњавам за то — али и то није много помогло. Требало је да се завадим због тога са свом децом, и да постанем ђачко страшило, па да нешто помогне. Најзад дођем на ту срећну мисао, да нагнем све ђаке, да у гиколи прочитају дотични чланак по два, три, па и четири пута. Пошто објасним чланак, и сам прочитам за углед неколико пута, заповедим појединима да читају, а ја поправљам, па пошто и тако пређемо чланак по два, три пута, заповедим: •— Књиге у руке!... Наместите се за читање !...*) Ајд сад да сви ирочитате лекгџ/ју на глас!...

*) Децу треба навићи, да читају држећи књигу у рукама. Кад се држи књига при читашу на клуни, штетно јо ва очи. Равнина отворене кљиге треба да је параделна са равнином дица. Још у I. р. другог течаја треба навикавати децу на овако држаље књиге — првог течаја је то још немогуће. Исто тако треба већ другог течаја у I. равр. навикавати децу, да читају без пратље прстом или покаваљком. — Ири читању треба деца да седну мадо у косо. али врло мало, окренув дево илеће према прозору. Тада ће књига бити најбоље осветљена. А кад је д^вољно светлости на књнви, у стању су деца да читају правилније и ва дуже, но иначе; јер се тад јасно виде и оне танке цртице на и, н, п, е, итд., и очи се не напрежу онолико, као да је књига ружно осветљена. На ово треба обраћати строгу пажњу у свим разрсдима, а нарочито у млађима, где се учи читати.