Школски лист

— 137 —

К. Чупић лепу и сходну беседу о значају цркв. славе, и споиенуо је дооротиоре, којп крсг и нпр. школу подигоше, и парод со веселим узкликом „жииили" ! одазове. После св. литургије ишла је литија код новог крста (ирема олтару дркве) нојући тропар храма и ту се обави водооонећење и крст се посвети, а затим се иппо у нову школу. Посвећење школе одпочсло је песмом: „Царју иебесни" и носле је сљедовала молитва, и ппгола је на спе 4 страпе мвропомазана осБећеппм уљем и свегом водом пошкропљепа. По свршетку овог св. чипа седиу добротвори на узпишено место (катедру), п ту је пред свим народом једно дсвојче — Јелена Станишићева — изговорпла добротворпма спев нашег омпљеног песника чика Јове-Змаја: „Дижимо школе." После тога предала је свежак цпећа уз ове речп: „И ви нам врли родољуби, подигосте ову дивну школу, и дадосте рани нашој брзога лека, где 1хе нам се отворити извор сретнија века, па у то пме прими милостива мајко овај свежак цвећа као знак, наше дечије љубавн и благодарности." — Живили! И с тим речима присгупи благород. добротворци иољуби јој руку п преда јој цвећо. За овим малим поздравом узме реч местни иарох г. Коста Николић, и нред свим збором дивним, дирљивим и бираним речма ода част и хвплу добротворима, и пољуби се са добротвором, а добротворку — у место школ. младежи — пољуби у руку. При завршетку беседе не бсше краја од усклика: „жнвили добротвори" и одпевано је народ. „многаја љета." Затим ји г. Е. Думча доброгвор изговорио врло значајну беседу, у којој је нагласио: да он није своје славо ради иодигао ову нар. школу, но да је љега и његову госпо"ђу супругу чиста л,убав према народу и деци руководила, да то учини, п да жели да ово остане за на веки срп. нар. вероиспов. школа, у којој ћс се добар успех изводити. Дуготрајно „Живили"! Наноследку, мест. парох се захвалио свештенству на чинодејствовању и свом присутном народу, који се на ову светковину овако млогобројно искупио; тако је ова црквена и школска светковина у 1 сахат песмом св. Саве закључена. Што сс тиче саме школе, та је дивно пзведена и назидана је у сред порте према јужним цркв. вратима, п сва порта претвориће се у лепи перивој. ПГкола јс врло лепа, пространа, видна и по пропису саграђена; има и „веранду" где се над вратима на мраморној плочи златни слови налазе имена брачних добротвора. Добротвори су за школу далп сав намештај и сва учила школска, и сад се очекује по жел.п добротвора, да се у истој школи и добар успех изводн. Томе се можемо надати и очекнвати, јер на истој школи дела добра учитељска снага у лицу г. Саве Белића, који ће као и досад савесно делати на свом узвншеном позиву, а уз њега ревноваће и мест. парох, који се је и заузимао за то, да нову школу подигне. Живили нар. наставници!