Школски лист

у средишљу школу у велику црквено-општинску дворану. Ту је подписани држао говор и разложио деци значај свечаности. За тим су деца декламовала српски и мађароки, а под руковођењем учитеља нотног појања и певања леио и складно у два гласа одпевала неколике красне и патриочне песмице. Свечаности овој осим наставничког тела, присуствовали су чланови местног поглаварства и више дечијих родитеља. По свршеној школској свечаности отишло се у св. цркву, где је одржано „благодареније," и деци је дат одмор тога дана у име светковања. Маја 10/22. походио је све местне српске школе заменик епарх. школског реФерента велеуважени госп. Аркадије Варађанин, децу у њима преслушавао, и изјавио своје подпуно задовољство како са радом и успехом у школи, тако и са устројством, намештајем и училима школским. Трећи дан Духова — 14. маја — беше и опет један радостан и свечан дан за школску дечицу, јер се тога дана држаше с њима мајска забава у варошком перивоју, где су деца цео дан до мрака провела задовољно и весело под надзором својих учитеља певајући, играјући и веселећи се. На ову дечију забаву стекао се силан свет без разлике вере и народности, те је делио радост дечију с њима заједно. На одржање ове свечаности даровала је политична општина на страну српске деце, и у име миленијске прославе једну стотину Фор. авр. Како је усљед решења вис. кр. уг. министарства просвете, учитељ г. Паја Дамјановић на сопствену молбу — као немоКан и за даљи рад школски несиособан — 1 марта т. г. стављен у сталну мировину, а местни шк. одбор позван, да се за даље неодложно постара, то је овај наредио, да се тим начином упражњено место учитељско путем стечаја одмах понуни, а настава у школи и до избора учитеља повери свршеном клирику г. Љубомиру Бороти. Ио пошто се умировљени учитељ II. Д., из само њему познатих разлога са кривим наводима, — као што се доцније испоставило притужио сл. епарх. шк. Одбору бачком против оваког расположаја м. шк. одбора, то овај нареди — не будући о правом стању истинито обавештен — да умировљени учитељ и надаље до свршетка школске године обуку деце вршити има. Доцније пак П. Д. — видећи осујећене своје материјалистичне намере и планове — (хтео је да ужива и учитељску плату и подпуну мировину), не хтеде у школи абсолутно ништа да ради, а видећи, да се крај шк. године и испити приближују, те не допушташе му образ, да пред испптно поверенство са радом или боље нерадом изађе, учини до сад нечувени, једног 33 годишњег учитеља недостојни, и сваке осуде и гнушања достојни корак, наиме: на 10 дана пред годишњи исиит — маја 23. — на осмини табака хартије писмено јавља председништву срп. правосл. — цркв. оиштине „ да више од данас у школу долазити неће^ јер није рад да своје здравље бадава