Школски лист

Дакле ни ио поличина ни ио каквоКи насхавнога градива то д 150 врсте завода не слажу се, према чему чудновата изгледа и сама иомисао, такове врсте комбинације, као што то себи замишља г. Радиша т. ј. дп се забавиљиште го учитељчта ткога тако саоје, да прве две годипе заједнички иоосађају и оне учеиице, које се сиремају за наставииие осн. гикола и оне које се ириуготовљаеају за забавиље. Узмимо на иример сраски језик и сраску књижевност. Овај предмет је у учит. школи — рецимо — по разредима овако подељен: I. разр. граматика, II. разр. синтакса, III. разр. писмени саставци (поетака, штилистика и т. д.) IV. разр. историја срп. књижевности. Али будуће забавиље имају на изображење само 2 године; како дакле да оне за две године сврше оно, што ученице учит. школе ваља да сврше за 4 године? Да ли да се сво то градиво за љубав будућих забавиља сузи на количину, која се да свршити за две године, а на штету изображења будућих учитељица, или да се за љубав будућих учитељица оси. школа натовари на грбачу и будућим забавиљама — а на штету сугласности осталих предмета — све то градиво српскога језика. И једно и друго немогуће је, а треће што, по овој стази ходећи, не да се произвести. Дакле комбиновати забаваљиште и учит. гиколу овако није могуАе , јер што смо овде навели за српски језик и историју сри. кљижевности, то важи и за педагогију и ист. педагогије, а то исто важи мање-више и за остале предмете, но не налазимо за потребно упуштати се у овом погледу у детаљности, пошто је већ из наведенога примера лако створити и слику целине. Јесмо ли патс тога уверења, да се предлог г. Радише не да спровести, то нам се и нехотице намећу питања: Да ли је у опшге могућа каква комбинација, или ако није, шта да се чини? „Стручни течај за образовање забавиља", као шго смо рекли у смислу држ. закона састоји се из две године и то из разлога, што се држи, да будуће забавиље могу набавити потребно оспособлење за две године што је свакако погрешно*). Забавиља (а може и мушко бити) добија у забавиљишту, као што рекосмо, оиште и сгручно изображење. У погледу првога држ. закон за сада задовољава се према забавиљама са спремом у пола толиком, као гледе учитељица (учитеља) осн. школа. Нрема чему је у иогледу интелигенције дегредира на нижи ступањ од *) Без сумље овде је врло важну улогу играла и та ок>>лноот, што је прво доба оениваља многобројних забавишта прешостављало нотребу многих забавиља.