Школски лист

главније законо мишљсња; из дидактике (и методике) онај део, К0 Ј И ј е У тесн() ј вези са пословним радом деце; из педагогике опет само оно, што се креће у опсегу тога доба; из историје педагогпјо кратак поглед развитгса забавишта у старом, средњем и новом веку. До душе нешто опширније се упознају кандидаткиње са радом овога потоњега века, као што је рад Амоса Коменскога, али и то је у тако ускоме оквиру, да дотичне никако не могу стоћи потпуну, заокругљепу слику о спохалноме раду овога великана на пољу педагогије, као што им је тавна слика и рада Оберлина и Л. Шеплерове. Тек код Песталоције се обраћа нрилична пажња, која достиже свој врхунац код Фребла и иреглода доба, које је наступило по раду овога основаоца модернијих забавишта. Ово површно и као од беде предузимање теоретичнога знања у погледу отручнога изображења, хоће да се паралише многовременом практичном спремом, што нас све живо потсећа на ирепарандије из старијих времена, где се према околностима није ни обраћала каква пажња теорије стручнога изображења, но присвајала се такозвана „вештина учитељевања" на основу практичнога рада у назови веџбаоницама, шш као што је то било у почетку прошлога столећа у Франкеовом семинару као зачетку садашњих учит. школа. Да о*во и оваково стручио изображењо не може одговарати ни позиву забавиља, ни духу напредна времена, лако је схватити, ако нам је иоле иозната цељ забавишта, која обзирући се на развијање тела поверене им деце, . ваља да на известан начин утичу и на развитак највиших идеја: истине, лепоте, и доброте (а што одговара разуму, чуствима, и вољи дакле трима појавама душевнима), чега, да кажемо клицу још при рођењу своме доноси дете на овај свет. Узмимо на ир. психологију: Као што мало пре наведосмо, у државним забавиљиштима из ово дисциплине предузима се наука о души мала детета, другим речима посматрају се душевне појава код детета до 6. године што је врло погрешно. Душа. као такова, једна је и иста у нормално развијена створења божја, које се назива човеком, било оно младо, било одрасло. Разлике, у колико се о њима може говорити према добу старости, односе се на душевне појаве, које су у млађе доба простије, несавршеније (или још неразвијене), но у зрелије доба. Али те разлике у погледу интензивности, и компликације душевнога рада не дају се по битности и суштини својој оделити