Школски лист

60 —

Мисао јо у најближем кругу радоспо иоздрављопа и прихпаКепа. То нас је соколило те потегосмо још један корак у папредак. 1Га другом састанку се установио и одбор, који ће предузети рад руководити и изводити. Ево нас дакле, мили Српски Народе, лред твоје светло лице, обраћамо се твој' ој " јакој руци, да нам п])итече у помоћ. Српске општине и сва друга удружења српска! родитељи, који дадосте своју узданицу на школе или ју наменисте њој ! браћо другови повосадски и старији и млађи ! народни ннтомци ! и сви редом Србн браћо, који љубите народну иросвету ! ево дивпа прилика; једпима да учините себи задужбину, другима да се одужите на видљив начин колико толико народу и његовим добротворима! Похитајте са својим ирилозима, да се иодигне споменик који ће дичити и Српство и овај нросвећени век ! Промислите, да је ова ствар нрезнаменита, да је посао велнк, а да нам осим пас самих нико неће помоћи. Али како се за велика дела ишту и веће жртве, Одбор је мислио, да се ова крупна мисао не би могла остварити малим прилозима; стога је једнодушно одлучпо, да најмањи прилог буде 50 Фор. Тим је већ јасно казано, да се Одбор у првом реду обраћа онима, којима је Бог дао земаљскога добра те им ова жртва на просветни олтар нећо пасги тешко. Српски Народе! Ученици Новосадске Гимназије! Родитељи и родољуици српски ! Пренимо се ! Отресимо се уских погледа! Разгонимо из својих срдаца ситне обзире! Уздигпимо се на впсину данашњега времена! Пођимо сгоиама својнх просвећених предака те се збринимо за нотомство бар толико колико су они за нас! Похитајмо с прилозима како би се пнтање о зидању гимназијске зграде могло решитп што пре. А све ће жртве добро уређена и потпуно обезбеђена српска гимназија стоструко накнадити народу гајећи му нросвећен и здрав подмладак. Прилози, молимо, да се шаљу управптељу Српске Велике Гимназије Повосадске г. Васи Пушибрку, благајнику Одбора који скупља прилоге на зидање гимназијске зграде. Ми верујемо у свес-т, тврдо се уздамо у дарежљивосг и снагу Српскога Народа. С тим уверењем и уздањем полазимо на посао. Боже номози ! У Новом Саду 10. (22.) марта 1897. године.*) Одбор некадашњих ученика српске новосадске гимназије који скупља прилоге на зидање гимназијске зграде. Председник Стеван ПоаовиИ Неци , кр. саветник, градски, начеоник новосадски. Потпредседник Др. Илија ОшановиК. Благајник Васа Пушибрк , управитељ срп. новосадске гимназије. Др. Стеван АдамовиИ, нроф. Влагоје ВраичиК, Др. Јован Велимировик, Ђор/је ВелиИ, капелан, Др. Илија ВучетиК , проФ. Јован Грчаб, Др. Милан Давидовац , ироФ. Др. Ђорђе Дера, Душан М. ЈовановиК, проФ. Милан А. ЈовановиК. Перовођа Др. Сима А. ЋмриК, Др. Александар Кода, Др. Душан Милиб , ироФ. Стеван Ћилованов, Шихајло МиловановиК, гимн. катихега, цроФ. Тихомир ОстојиК, Ђорђе Радоиачовик, Др. Душан СимиК, Др. Вранислав СтанојевиК, Влада СгратимировиК, Др. Милан А. ЋириК, НЕКРОЛОГ. Т Зорка ГруиЂ бивша народна учитељица у Санади, после кратког и тешког боловања преминула је 7. (19). марта т. г. у 25. години млађаног живота свог код своје сестре у Ст. Бановцих. Тело покојничино сахрањено је у истом месгу 9. (2!.) марта после подне. Мир цраху њеном!

*) Као што омо извештени, за ово кратко време скупљено је на номенуту цел преко 9000 Фор. а. вр. — Ур.