Школски лист

— 52 —

најпре иросвеКеност разума и ума, а после моралне и друге духовне особине. — Образован народ управља сам собом добро и правилно ; други народи угледају се на њега, и он често нлада над другим народима. Недостатак образовања показује се најпре у духовном сиромаштву, или у оскудици знаља, после у оскудици речи и других израза, у неумешности у понашању и раду, у ограничености и скучености, неследствености и превртљивости, у расејаности и површности мишљења и рада, у истрпљивости и страсности, у многознанству без везе итд. Према томе, од образовања зависи у нриличној мери и карактер човеков, јср сталност увсреиа, самосталиост мишљења и досљедпост у раду зависе највише од образовања. Пошто појам образовања обухвата ноглавито неговање разума, то је тај појам ужи од појма васпитања, које обухвата целокупни духовни развитак, а нарочито развијање моралне свести, осећања и воље. Но и образовање може бити опште и посебно. Опште образовање може бити космополитсесо и национално, а посебно образовање може бити стручно и индивидуално. 2. Науке и вештине које су потребне за образовање. Садржина наставе одређује се према васпитним задацима а нарочито према захтевима интелектуалнога васпитања или образовања у ужем смислу. Из тога ироизлазе разни наставни ннтереси, и према томе се чини избор наставнога материјала. Образовање младих људи добива се нарочито проучавањем неких наука и вештина. Нису све науке , које говоре о природи, човечјем друштву и духу, једнако важне и потребне за образовање. Њихова педагошка вредносг цени се по том, колико која од њих доприноси* васаитању или образовању у ширем смислу, где се највише полаже на моралне особине, и где су обухваћени и сви други васпитни задаци (интелектуални и естетички, физички и технички). Иошто је дакле морални карактер најглавнији задатак васпитању, то се при образовању на прво место стављају знања о моралном раду и животу људском. Према томе је хумаиистично образовање претежније од реалистичнога. У њему превлађују науке о друштву и духу човечјем, дакле социјалне и ФилосОФСке науке, а нарочито: наука о језику и литература, историја народа, етика, наука о религији; после оне науке, које имају везе с њима, као: историја културе, правна наука, земљопис, психологија. логика, естетика, педагогика. То су управо главни наставни аредмети — Полазна је