Школски лист

— 57 —

меник глам. школ. рвФеренга, и од спетопних још г. г. Аркадије Варађанин уиравитељ сри. више дев. школе у Нов. Саду и Стеван Жекић управитељ срн. осн. нар. школа у Ст. Бечеју. Ова је анкета одредила у главним дртама нлан за верозаконску паставу српске православне деце у гимназијама, реалкама, грађанским, вишим девојачким и учитељеким школама и назначила је и ио каквим ће се књигама одређено градиво радити п предавати, иа је међу својим члановима ноделпла поједине врсге књижевног рада, да у току 1896. г. сваки свој задатак по свом знању а по одређеном плану нанише н спреми и по том Његовом Високопреосвештенству г. епископу Герману поднесе с тим, да се сво то градиво још једпом проучи од појединих чланова и онда скупи и у засебној пленарној седници коначно утврди. Примећујемо, да су за овај предмет предходно били иозвани поједини чланови анкете, да проуче нредмет и по том писмено донесу своје образложено мнеље у овој ствари, што је и учињено. На овакав исти начин позвало је Његово Високопреоевештенство г. еиископ Герман октобра 1896. год. управитеља срп. више дев. школе у Нов. Саду Арк. Варађапина, управитеља и учитеља осн. нар. школа у Ст. Бечеју г. Стевана Жекића и учитеље: Јеврема Миковића из Сентомаша, Душана Стојшића из Сенте, ђорђа Милића из Нов. Сада и Танасију Костића из БачФелдварца, да предходно проуче предмет верозаконске наставе у осн. нар. школама ио досадањој основп и да евентуално донесу предлог како у погледу наставног градипа и плана, тако и у иогледу књига, ио којима би се имао тај нредмет у будуће радити. Рок им је остављен за то до 1. новембра 1896. г. Сви су ови новереници одговорили својој дужности, до одређепог времепа и Његово Високопреосвештенство г. енископ Герман сазпао је по том 14. (26.) новембра 1896. г. анкету, да у овом ногледу донесе свој закључак. Анкета се састала одређеног дана у резиденцији еписконској, а присуствовали су сви ови известиоци и још : пречасни г. Јован Борота прота ст. бечејски и г. Мита Нешковић кр. школ. надзорник из Беловара. Перо је подио ђакон г. Веља Мироеанљевић, конзистор. Оележник. Седпицу је отворио, око 10 сати нре подне, Његово Виеокопреоспештенство г. енископ Герман, кратким говором, напоменувши цел и задатак ове анкете п изјавивши мнење, да би се могло прећп одмах на снецијалну раснрапу тога предмета и ирепоручује за то, као најсходнији предлог А. Варађанина, који обухпата у глаином спе оно, што и други изпенггаји казују. Али пошто се жеља изразила, да се саслушају сиа мњења и сви иредлози, то се п}зеђе на читање свих изнештаја. 1. Арк. Варађанин у главпом изјављује, да је и најповија пастапна оснопа од 1895. г. досга опсежна и да би ју ваљало у нечем скратити. Противан је, да се катихизис учи на иамет н мехачно, а да се то избегно мис.ли, да би ваљало написати науку вере у преданачком облику, а не на питања и одгопоре. У место часлопца и псалтпра, да се заиеде читање апостола и јеванђеља у редовним часовима У историју црквену да се узм:у у старијим разредима поред осталих светитеља п житија наших српских светитеља, те да се тако уиознају деца и с ирошлошћу српском. По том је назначио, како би по његовом мњењу ваљало распоредитп цело наставно градиво, из овог предмета, за све разреде основне нар. школе, иа п за повторну школу. За ирва два разреда да не добијају деца из опог предмета никоје књиге, него да се спе учи живом учитељевом речи. 2. Танасија Кости& жели, да се све молитвице уче на српском језику, само појање нак на цркв. славенском језику. И он не би да се дају деци у руке учебници за 1. и II. разр. Протипан је епаком катихизису у осн. нар. школп. Задржапа прописано градипо но паставној основн од 1895. г. Задржава и нроппсане књиге, оспм катихизпса, али да се нацишу на чистом српеком језнку. Осим тога је, да се папишу опншрпа уцутства за учитеље, како да