Школски лист

— 58 —

иредају један или други иредмет из ове настаие. Предлаже даље, да у повторним школама предају науку вере евештеници а не учитељи. 3. Ђо]>ђе МилнК сматра да су деца претоварена наставним градивом из овог иредмета. Библијске, нриноветке старога завета да се отцочну тек од III. разр., а за I. и II. разр. да се узму само приповетке из новога завета. 11 он је, да се све молитвице уле на српском језику. Противан је катихизисима. Остале све предмете задржава, као што је пронисано у новој наставпој основи, само би желео, да се украће све то нанише. Изјављује се за Нешковићеве библијске прииоветке као најзгодиије. 4. Јеврем МиковиИ задржава учебнике за све разреде, али је за то, да се за ученике напише све укратко, језгра сама, а за учитеље да се нанишу упутства опширна. Он је, да се уче молигвице на српском језику само у I. разр , а после па цркв. слов. језику у старпјим разредима. За цркв. слов читање да се узме Буквар М. Нешковића. 5. Стеван ЖекиК прима у опште наставну основу од 1895. г. као оправдану и добро удешену за овај иредмет, само бн желео, да се изостави тумачење молитава у I. разр. и желео би, да се изоставе из реда молитава онс пре вечере и иосле вечере, иа да се молитве пре и после ручка узму као молитве пре и после сваког јела. За прва два разреда, да се не дају деци уџбеници ; али да се оставе за старије разреде прописани катихизиси г. Букићевића, но да се тулаче, а да се не уче на памет. За V. и VI. разр. да сс паппше литургнка у краће, на тако и библ. цриповетке. За учитеље да се напишу нарочита. методична упутства. 6. Душан Стој/ииК изјављује, да данашњи уџбеници пису удесни за децу и преиоручује Бегогсићеву катихетику. И он је, да се молитвице уче само у I. разр. на српском, а доцније на цркв. слов. језику. Да се часловац и псалтир са свим изоставе из реда уџбепика у осн. нар. школи. 7. Мита НешковиК пзноси начела, по којима би ваљало писати школ. уцбенике и мисли, да би ваљало дати, изузимајуКи први разред, свим осталим разредима уџбенике из овог предмета. После читања ових реФерада приступа се начелним одредбама и изрече се, да се за верозаконску наставу и у будуће узпмају : молитвице (на цркв. слов. језику), библ. ириповегке, догматика, обреди црквени, црквева историја и нојање. Уједно се изрече, да се молитве од пре и после вечере сасвим изоставе, а тако и молитва: „апгеле божији". Да се у молитви нре ручка не учи више реч: ашичу, него да се каже: јастнје. Од благодарителне молитве, пос-ле јела, да се учи само до свршетка речи: „ме лиши нис и небеснаго тпојего царствија"; а други додатак да изостане са свим. По том се прешло на разређивање градива из овог предмета на појединс разреде. У свези са наставном основом од 1895. г. читао се у том и предлог А. Барађанипа и утврдио се односпи распоред. А. В. (Наставиће се.)

СРПСКОШ Н&РОДУ! Међу многим незгодама и невољама, које ради несређености наших просветних и друштвених прилика узнемирују и тиште родол.убиа срца, једна је од најтежих: незбринуто стање Српске Новосадске Гимназије. Неколицина захвалних синова народних прегла је, да изведе дело колико тешко, толико и днчно: да подигне срнској просвети сноменик, па којем ће се поколења учити како се љуби род.