Школски лист

ШКОЈСЕИ ЛИСТ. „Школоги Лиот" и8дази један пут у месецу. Предпдата је на цеду годину 1 ф . 50 новчића, а ва Србију 4 динара. Учитељи са малом матом, као и богослови и приправници, добијају лист у пода цене. Дописи и предпдата шаљу се: Уредништву „Школског Листа" у Сомбор. Бр. 5. У Сомбору 15. Маја 1897. Год. XXIX. ИЗ „ОПШТЕ ПЕДАГОГИКЕ" ДРА В. БАКИТ^А. Обра-зо:ва ,:Е ^>е. (Свршетак.) 3. Ступњеви образовања. Школско образовање треба да да сваком човеку, у другом периоду мдадости, бар ово троје: 1. иисменост , која му даје дриступ к духовном благу у литератури једнога народа; 2. основе знања о природним и друштвеним појавама, као темељ за даљи умни рад; 8. иочетке неких корисних радова , који су потребни за живот. — То би било основно образовање , нарочито за земљораднике оба пола. Оно се може проширити, кад се ученици уведу у литературу још једнога или два туђа народа, као што је то код грађанскога образовања (занатлијскога и трговачкога). Томе се може додати више научно образовање, нарочито за оне људе, који ће управљати државним и друштвеним пословима и који ће народ предводити и просвећавати. — Осим школскога образовања има и друштвенога и светскога образовања, које се добива ван школа. Човек неписмен, нешколован, не може се назвати образованим. Испод најнижега ступња стоји дакле необразован човек, прост човек, или природан човек, који је неписмен, неук, непросвећен, неусавршен; он има мало знања — искуством стечена, ну оно није логично уређено; он живи природно, управља се по „здравом разуму" и ради неке просте вештине по несавршеном начину итд. У самом образовању можемо разликовати четири ступња: нижи, средњи, виши и највиши. 1. На нижем ступњу стоји човек иисмен , с неком количином свестранога основнога знања, с прилично развијеним интересом сазнања, учешћа и рада, с већом правилношћу и извежбаношКу у раду, с приличним познавањем друштвенога уређења и државних послова, и са способношћу да прати иоиуларну литературу; а то