Школски лист

— 66 —

све даје добро уређена основиа школа , која је установљена нарочито за масу народа; њу само уче и они, који немају дара за више образовање, али и они, који немају средстава за ово последње. 2. На средњем ступњу образовања налази се човек са сређеним класификованим и по мало систематичним знањем; чопек, који може да објасни себи и другима разне појаве, који п'>знаје садашЈМ иаучне резултате, који се интересује за литературу лепу и поучну; човек, у кога је согџјални интерес у већој мери развијен, и који евоје знање уме да аримени на техничке и друге радове. Ово образовање дају грађанске школе , или више основне школе, или обичие реалке , које су уређенс за становнике у градовима, нарочито за трговце, занатлије и за ниже државне и општинске службенике. 3. Виши ступањ заузимље онај човек, у кога је развијен интерес за историјски развитак наука, који познаје узрочие везе појава у потпуној научној системи, који нокушава да самосталпо обрађује поједина научиа питања, да ради на уметностима, да. се бави решавањем друштвепих питања, да ради техничке послове на научној основи. Овако образовање дају више средње школе (гимназије, реалне гимназије, више реалкс) и велике школе (универзитети, академије, политехнике итд.); а оно је потребно вишим државним чиновницима разних струка (судским, административним, законодавним, инжењерима, лекарима, наставницима, свештеницима итд.) 4. На највишем ступњу находе се: научници, који истражују нове научне истино и раде на развитку наука, уметџици, који раде самостално и оригинално, техници , који примењују науке на проналажење савршенијих техничких радова, државници, који управљају државним пословима према сувременом развитку социјалних и државних наука, ирофесори виших школа, који подижу народ на виши ступањ културе итд. При оцењивању образованости једнога народа може се употребити апсолутно мерило, или релативно. Према овом последњем пореде се разни народи међу собом по култури и цивилизацији, а у једном народу пореде се разни друштвени слојеви или сталежи по интелигентности и по моралним особинама, те се према томе оцењује оишти културни ступањ народа и државе. Разуме се по себи, да ће разни ступњеви образованости код мање образованога народа бити друкчији, него у народу, који има веће образовање. Но правилније је апсолутно мерило при оцењивању културнога ступња у појединих народа.