Школски лист

— 68 —

и истинитост у доказивању, иа главне појмове у наукама, на идеје у уметностима, на корисност у вештинама. Овде дакле претеже оно, што је конкретно, реално, практично, и цени се највише богаћење духа корисним знањима. Нова школа с правом полаже много на разумевање наставне садржине или наставнога материјала. Тако се добива солидно и уиотребљгсво знање. — Но ово материјално образовање није материјалистично образовање у смислу тежње за грубим материјалним уживањем, где би се занемарили идеални циљеви човечијега живота; него оно образовање служи као чврста подлога за остварење ових циљева. При формалном образовању обраћа се већа пажња на форму онога гато се учи, а нарочито наоблике: логички, граматички, математички, естетички, и нолаже се важност на вежбање духовних сила. Према томе се удешава и наставнн материјал; не гледа се толико на садржину знања колико на активност духовних сила, тражи се, да ове непрестано раде и да се тако снаже. Кад се гледа више на Форму него на материју, онда се у настави истичу и проучавају нарочито односи и везе појмова; правила и Формуле, дефиниције и поделе, изрази и знаци, закони и обреди итд., нарочито се пази на начин изражавања мисли и осећања, на правилност и лепоту у говору, писању и другим вештинама. Пошто проучавање разних односа и вежбање духовннх сила имају велику важност за образовање, то је и Формално образовањс у том смислу важно и потребно, и оно иде упоредо и у вези с материјалним образовањем, тако да једно друго доиуњава. Може се рећи, да свака материја има своју Форму, сваки предмет има свој облик, свака мисао представља однос између појмова и обрнуто: свака реч има своје знамење, сваки символ представља неку садржину, свако правило обухвата неке примере или појмове итд. За образовање мишљења захтева се вежбање у разним логичним радњама. Само онда, кад би се Формално образовање одвојило од материјалнога и кад би се пошло од погрешне претпоставке, као да вежбање разума само о помоћу једне врсте знања (н. пр. филолошкога или математичкога) чини разум способним за схватање и свих осталих предмета, било би штете по хармонијски развитак духа. Кад би се изучавали само неке формалности и знаци без разумевања садржине, обрасци без примера и без примене, правила и одредбе без развијања мишљења, кад би граматичка вежбања била