Школски лист

- 106 —

састоји пз организма душе и тела, која су рођењем човековим такођер у свом зачетку, изазивају потребу образовања, што обично врше у првом реду родитељи, и одраслији, друштва, школа, итд. Образовање људско почиње првим часом доласка на овај свет. То прво образовање врши васпит, а наставља настава (обука) и траје до такозваног пунољетства. Главни чиниоци, односно средишта овом раду су: природа, друштво и коб (судбина), која утиче ех ппргоушо, изненада. Што се тиче средстава за васпитну радњу наводи иисац главније науке, којих се морамо држати а те су: етика, наука о моралу, психологија наука о души и логика, наука о здравом мишљењу. Читав план науке о васпитању дели писац на четири дела, који су: педагошка телеологија, у ком се делу излаже циљ васпита, како га етика одређује. Други је део педагошка хигпјена и психологија које се баве негом тела и васпитом духа. Трећи је део методологија. Четврти део је о разним врстама васпиталишта и васнигача. Први део споменугог нлана, телеологију је обрадио писац у 54 одељка, који чине четир параграфа у главном. У првом параграфу се говорп о човеку и васиони у онће и закључује се бесмртност душе човекове, силе што човека оживљава и покреће, а она је део опште и вечне силе, што васионом влада. За овим се говори о деловима људског опстанка, у коме важно место заузима и лепо израђено о нагонима, који су предмет васиитне радње. Наредни део говори о аномалијама људске природе, које се лече васпитом породичким, школским, друштвеним, као што су уредбе (закони) и казне. Пре но што је реч о педагошкој исихологији, бави се писац у стегиутом обиму недагошком хигијеном, н то негом тела у свези са спољашњим уређењем школе. Педагошка психологија почиње утецајем материја на човеково тело, а те су н. нр. ваздух, вода, метали, етар, електрицитет, игд. Те материје посредством нарави пзазивају у човеку рад, којп почиње радом чула, па овима онда треба носветити особиту пажњу и неговати их. У ствари даље обрадо о чулима, живцима и њиховој радњи писац се доста онширно бави истима и дели према том раду нсихологију на четир дела. Прво је сазшпое, које се базира на душиним учинима, осећају и онажају, посматрању, представи и појму. Други је део чуствовање , продукт осећај^ и нрестава, а по извору су теиесна, интелектуална, морална, религиозна, естетична и самочуства (чуство свога „ја"). Трећи је део тежњл, којих је круна воља. Четврти је део гемаерименти (ћуди) стални удешаји живчаног система, по којима се један човек од другог разликује. При сваком излагању ових делова додаје писац примера за потврду, или за разјаснење постављених правила и дефиниција. Чим сам први пут нрочптао ову педагогику, која је у првом реду наменута ученицима, која је дакле учило, сномоћна књига за изучавање иедагогије, изрекао сам у себи, а сада и јавно суд : да би ова ваљана књига још ближа г^иљу била, да је иисац узео више индуктиван начин, те да је из примера стварао правила и дефиницчје. За изучавање психологије на стручној учит. школи је најподеснија књига тим начином написана, а на искуству доказаној истини : да се аравила душе аамте, ако су на аримерима изведена.