Школски лист

— 89 —

су лако и поникли, и у трену ока смењују се супротним осећајима. Тако исто лако је довести у јарост, пробудити у њима мржњу, завиот, мрзовољу, ћудљивост и охолост. Ма каквим поводом готови су на свако неразумно уживање, ништа им није лакше него одумити што су мало час из најлепших побуда наумили. Слаб карактер заноси се врлинама других људи, али му иедостаје снаге да по иримеру својих обожаваоца ради. Човек а тако исто и женска слабога карактера има много назови пријатеља и пријатељица а ни једног правог пријатеља; са многима симпатишу, а никог не удостојавају верном и оданом љубављу. Непостојанство у осећајима и тежњама је битно обележје слабости душевне. Било душе слабих људи бије живо, али неправилно. Тога ради се површни посматрач може лако завести, те слабост карактера оценити као окретност и свежину духа. Сила спољашњега утиска, којој се душевна слаботиња без отпора подаје, кадра је зар Једном изненада захукати све точкове осећања и мишљења чак и воље. У тренуцима таког узбуђења напрегне се дух и срце до необичне границе те слабост изгледа као топлина осећаја, хитрина мишлења, гвоздена воља. Но на мах настаје постаје потпуна млитавост и лабавост, чим са спољашњим утиском нестане унутрашњег узбуђаја. Бидимо ли човека часом озбиљна а часом шаљива, час тужна а час весела, час разговорна а час мучаљива, нама се то лако падање из осећаја у осећај, из представе у представу чини као живост духа. Но бистро око види у том колебљивост и несталност срца, а никако слободну и свесну радњу душе. Шта више слабост карактера меће на се руво јачине. Тако нпр. нокорност, трпељивост и преданост у слабога карактера веома одудара од ових врлина у чврстих карактера. Покорност или попуштање туђој вољи у слабога карактера је више плод страха, кукавичлука и немоћи душевне а није каО у јакога од своје воље и свесно и није му корен у савлађивању самога себе, које је највећи степен снаге душевне. Исто тако човек слабог карактера не отрпи ни неправду што му се хоће и из одрицања самога себе, као на прилику што чини племенита и чврста карактера жена ради кућевнога мира, него је триеж духом слаба човека знак успаваие отпорне снаге, а и привидна преданост божанској судбини не потиче из побожности, која слама и највећи бол. Сем тога су и ово симптоми, који одају слабост карактера. Расположење у душевне слаботиње стоји у потпуној зависности од