Школски лист

— 123 —

редовног наставника више девојачке школе у Н. Саду, а на његово наставничко место за привр. супленткињу приставио је госпођицу Анђелију Сандићеву осиособљену српску учитељицу и бившу слушатељицу бечког педагогиума. Пошто је број проФесорсгсих снага на учитељској школи у Пакрацу умножен и завод тај са четвртим разредом проширен ; то је по приказаноЈ од управе дотичне потребе за издржавање те учитељске школе 1897/8. школске године 6.780 Фор. из клирикалнога Фонда у прорачун стављено, и од високославног Саборског Одбора одобрење на то мољеио. Одобрена су основна писма заклада, које припадају Панчевачкој и Новосадској вкшој девојачкој школи. На знање је узето расположење епарх. школског одбора бачког, којим је за катихету на вишој девојачкој школи у Новом Саду пристављен, ч. г. Вељко Миросављеввћ ђакон новосадски. Издат је декрет изабраним и за стално потврђеном учитељу Живојину Секулићу у Фелдварцу. Осим ових решени су још многи предмети од мање важности у овој седници. В. 0 УЧИТШКО ВАСПИТАЧКОМ ПОЗИВУ И СЛУЖБИ. Пише: Душан ђуриЂ, срп. учитељ у Осеку. Људи, који су се посветили служби: да уче и васпитавају, одвраћају од зла а упућују на добро — јесу васпитачи, или по данашњем: „учитељи" народне младежи, народњег подмлатка. Наука, којом су се бавили и исту научили, или се и даље баве сви они који желе знати правила, и која увиду закона показује пут којим се лакше може постићи сврха или цељ у погледу душевног и телесног, напретка од рођења детињег, па до зрелих година — зове се педагогија. Сад било како му драго васпитавање, тек: она нега, брига и настојавање старијих (понајвише родитеља) да детету сва душевна, дело лице и телесна својства, прилагоде — може се назвати васпитавање, па ма тај душевни рад био каквог му драго облика. Према степену душевних својстава, васпитним начелима, околностима и друштвеним обичајима, удешава се васпитавање које се прилагођује за оне, који се имају васпитати а то су васпитаници, Васпитатељи (педагози) су били разни у разна времена, тек ипак. од војкада па и у најстарије грчко и римско доба, били су људи којима је био тверен народни подмладак, а којих свесних, поштених