Школски лист

<? што ночне да разумева, он се већ васпитава... вели Русо. Према овоме на породичном васнитању оснива со сва васпитна зграда човечија. ГГородица је подлога опћинском и државном уређењз т , напретку и благостању читавог народа. Најприроднији су васпитачи деце родитељи ; породица не рађа само децу, него им даје и прво васпитање. (Дитес.) „Меото, где човек ночиње своје развијање, јеете кућа, породица; у породици се човек припрема већ за друштвени живот. Породица је школа људском роду", вели Песталоције. У породици се дакле оплемењује срце дечије, а ово се пак постизава само са љубављу. Љубав је срество за оплемењавањр. срцп. човечијп. Родитељска љубав дакле уноси у некина срца дечија нежно семење свију врлина и мана, што се носле код одрасла човека већ као карактеристично својство човека показује. Пз тога је разлога породица прва и најбоља васпитатељица рода човечијег. а родитељи први васпитачи своје деце. Деца религијозних, поштених и вредних родитеља обично имају наклоности истих својства, а напротив деца мање карактерних родитеља имају исте мане; ово се пак тиме разјашњује, што деца обично наолеђују врлине и мане својих родитеља. Осим родитеља васпитна утецаја на децу имају сви чланови породични и околина, у којој се деца находе; с тога „родитељи ваља да добро мотре и на све оно, што уз њих васпитава, ла уплив тога да дотерују према плану по ком сами васпитавају јер оно што се једном у иородици у срцу дечијем укорени, тешко је носле отуда ишчупати. Кад би се на све ово при васпитању у породици пазило, онда би породица потпуно одговарала своме узвишеном задатку и потпомагала би и културни напредак човечанства. Али још и данас већина наших родитеља не зна, да дете у своме родитељу гледа потпуно савршен карактер, на који се оно најрадије угледа; у присуству дечијем многи родитељи чине таке погрешке, које иначе деца не би требала никако да познају. Колико је родитеља у нашем народу, који се чисто са поносом хвале, како им њихов „бата" од 3 — 4 године уме лепо да псује! ? ПЕта заслужује такав родитељ, који на зло употребљује од Бога поклоњени му позив родитељски ? Можели се и замислити, да су таки родител^и кадри однеговати л^удству људе пуне карактера и људска ионоса, са чиме се човек одликује од безсловесне животиње. Такови родитељи одхрањују човечанству људе, чија се срца тешко могу загрејати са оним, што је лепо, племенито и узвишено. У такој породици однегованих људи су срца запарложена суровошћу и нису способна