Школски лист

— 115 —

за етварање племенитих дела. Та запарложеност заметнута је још у овом најнежнијем добу човечијем, када је душа још мека као восак, па се даје тињити онако, како то околина на њу утиче. Сва неваљалства и покори, које поједини људи у животу своме учине, заметнути су понајвише неумесним породичним васпитањем, која су са узрастом дечијим све већма се укорењивали. Има врло много примера, који јасно показују како у многим породицама нашег народа деца никако не добијају оно васпитање, које приличи подмлатку човечијем, том најлепшем створу божијем на земљи. У многим нашим породицама породични подмладак нам изложен је баш од стране самих родигеља опасним страстима и тешким пороцима, који невина срца дечија тако окуже, да је после тешко у њима у породици добивено семе неваљалства са свим уништити и оплеменити им душу тежњама узвишених и племенитих идеала. Није тешко погодити од таквог подмлатка какви ће се људи развити. Са тако однегованом децом какве користи има човечанство. Последице таких породичних прилика највећма осећа школа, која је позвана да породично васпитање и настављање, које деца добија.ју само случајем по добро удешеном плану продужи. Кад би школа имала само задаћу васпитавања, па и онда би јој тешко било са тако однегованом децом постићи истакнуту јој васпитачку цел; али кад још узмемо у обзир и ту околност, да је школа уз продужење домаћег васпитавања позвана својом васпитном радњом да развија у деци душевне и умне силе, онда је лако појмити: какве тешкоће има школа да савлађује при своме раду, па да ма и приближно одговори своме узвишеном задатку. У васпитању и образовању налазимо најбоље јемство за опће народно напредовање, а врело народног васпитања и образовања јесу: породица и школа. У породици је васпитање, а у школи је настављање, образовање, у превази, али за то се и у породици човек уз васпитање наставља, као што се у школи уз настављање васпитава, 1ер ко васпитава, тај уједно и наставља и обратно ; за то ни породично васпитање није без наставе, као што се ни школа не може замислити без васпитања. Нар. школа је средиште нар. образовања, а како школа у своје крило прима омладину из породице, из „школе рода људског", то је са свим појмљиво, да ће школа доследно досад изложеноме своју васпитну радњу са својим васпитаницима имати започети тамо, где је породица са својом радњом допрла, т. ј. школа има да