Школски лист

— 116 —

настави у школи породично васпитање и да својом радњом иде упоред са породичним васпитањем. Јест, ова регула би могла само оида чврсто постојати и не би се смело од њј ни за длаку отступити, када би све породице биле врело истините религијозности и моралности, племенитосги и лепоте, које једино човека човеком чине. Али како школа своје васпитанике прима из разних породица са различитим основним породичним васпитањем, а можда већину из таких породица, где се слабо зар и полаже на васпитање породично, то би школа држећи се строго изложеног начела — да своје паспитанике у оном правцу васпитања, како је то породица започела ; да школа просто породично васпитање продужи — промашила праву своју задаћу. Школа, да би могла успешно отпочети радњу своју, претходно мора да у деци све трагове погрешног васпитања породичног из срца дечијих избрише, па да на место склоности неваљалству и злу у невина срца дечија посеје семе племенитијих чуствовања, из којих ће се после временом развити све оне људске врлине, које човека — као најсавршеније створење божије, најлепше красе и оспособљавају га за стварање узвишених н племенитих дела, која једино човечанство унапређују и приближавају га небесном творцу потпуном савршенству. Школа има своју опредељену цел, којој греде васпитавајући и настављајући своје васпитанике; ту своју цел несме никад губити из вида. Пошто је пак цел школе, да своје васпитанике спреми за живот, то онда у првом реду мора настојати да своје васпитанике привикне, једном у' тврђеном реду, све дечије навике присвојене у породици мора потиуно потчинити захтеву школске наставе, да би тиме и успех школ. настављања олакшала. На овај начин доводи се дечије стечено већ васпитање у склад са васпитањем, којим ће од сад школа утицати на дечије душевно и умно образовање. У овом раду у интересу васпитног успеха нашег подмлатка неопходно је нужно, да породица свој рад васпитања врши у дослуху са школом. II само онда ако породица школу у њезину раду са свим потпомаже, може школа правилно и ваљано решити своју задаћу; њезиним радом постићи ће се лепи и стварни резултати на пољу васпитања и образовања рода људског. Али на жалост многи примери нас уверавају, да је врло много породица, које не само да своју васпитну радњу не врше у дослуху са школом, него још отештавају школски рад тиме, што баш често пута у противном