Школски лист

/

— 117 —

правцу обављају радњу васпитавања; у већем делу наших породица износи ое пред децу све оно, што школа уклања испред очију детињих; све оно од чега школа тежи да сачува своје васпитанике, од крађе, свађе, лажи, псовке и других непристојних и погрдних речи, породица их можда зар и нехотице на то упућује. Та колико је живих примера, да родитељ баш сам своје дете подстиче на крађу, не размишљајући на последице; нпр. ако дете нађе какву туђу ствар, у место да га родитељ упути, да исту нађену ствар врати оном чија је, а он му још вели: „сакри и остави да не виде у тебе" ; или ако родитељ види да се деца у игри међусобно споречкају па и мало прочу пају, у место да их развади и лепо измири, а он баш сам свети своје дете; а колмко је примера, да родитељи баш сами упућу^у децу на лаж, нпр. када се деси да дете од школе заостане из било ма каква узрока, а родитељи отправив дете у школу науче га: „реци учитељу да си био болестан", или ако какав странац потражи кога из породице, а ови за избећи састанак са странцем, пошаљу дете предањ' с речима: „иди и кажи му да нема никог код куће". А тек каквих се речи не наслуша дете из уста својих родитеља, који запсивају и оно што је најсветије, не размишљајући а да ли то приличи разумном човеку и не убија ли се зар тиме у дечијој души нежни осећаји за моралност и стидљивост. У народу нашем поједине непристојне речи тако су већ постале обичне при говору, да их се у изговору не стиди женско од мушког, старо, од младог, дете од родитеља. У таким приликама сме ли школа код својих васпитаника држати се строго изложене регуле, да пЈЈодужи и да допуњује у иородици добивеио васаитање ? Није ли ту зар школа у противности са породицом, и може ли се онда и замислити, да ће школа достићи свога циља са тако васпитаном децом ? А пошто је на жалост у нашем народу врло много таких мана, које никако не потпомажу ширење моралности међу нашом омладином, то је јасно као сунце да се наша школа још непресгано бори са тешкоћама и незгодама, које јој сметају и прече да покаже онаке стварне успехе на пољу народног васпитања и просвете народне, какве би иначе у повољнијим приликама стварала у служби културног и моралног напредовања народног. Доследно овоме излишно је и говорити, да у данашњем добу школску радњу отештавају баш саме породице. Код многе школске деце школа и породица заузимају једно према другој противничко стано-