Школски лист

— 119 —

0 РЛЗНИМ ДШШ ШАКТШМА. (Наставак). У сасма друкчијим појавама испољава се онај облик пријемљиве природе, који смо означили као дубљипу и гоалину осеКаја. Душа човека. обдарена оваким карактером ради, у колико спољашње утиске претвара у својину сиоју и неда се у њима поколебати, само што ретко очитује свој унутарњи живот спољашњом радњом. Мора се нризнати, да је овај карактер много благороднији, богатији и јачи од карактера, о ком је напред била реч. ГГреобраћајући спољагање утиске у унутрашњу својину душа ради и у радњи тој развијају се најчистији и најплеменитији осећаји и ако не достигну до пуне јасноће свести, а још мање с- вољом срасту. Овакав карактер да се познати на детету по његовој склоности к сањ^лаштву. Рекли смо већ, да су овакови карактери пасивни, да не осећају потребе да стварају и да мало дела показују, па. понављајући то не смемо нрећутати ни то, да со у њима крију и клице, из којих се добрим и нутннм васпитањем може развити крепак карактер са јаком вољом и тежњом к делању. Из детета сањалице може изићи уметник, који ствара, јер под овим заспором највише ради машта, па младић одушевљен за све што је илеменито, а који пут постаје од сањала детета и дубок мислилац, пошто се унутрашњи живот његов развије до степена јасне свести. Но из чељадета са оваким природним даром ретко буде практичан човек. Девојчица, која се иредаје тихом размишљању, наличи на затворен пупољак, из којег се с временом развије мирисан цвет женских врлина, моралне чедности и прегоревања самога себе, као што смо још и пре означили пријемљивост племенитије врсте као основну црту женског карактера. Тога ради не смемо ни пошто потусњивати ову повученост душе у саму себе, или можда силом здерати овај заштитни вео, под којим се чистоћа душе развија. Стидљивост је украс, природан, управо потребан штит не само женској него и мушком. Превелика слобода, која прелази безочност, коју неваља узети у место искрености и отворености срца није изданак детиње душе. Напоредо са сањалаштвом иде дубина и топлина осећања. Дете, које седећи на крилу мајчину или крај њезиних ногу, мирно и дуго гледа у њу зароњава се свом силом чуства свога у њезину душу. Љубав његова спроћу ње није ништа друго него најчистији одзрак њезине љубави.