Школски лист

— 120

И у деце и у одраслијих са оваком природном наклоношћу по правиду налазимо неку пасивну несебичност, која се огледа у заборављању на себе и на своје кориоти, у батаљењу права својих на друге и на свет а не у задруге. Унутрашње задовољство, које изазива повлачење у самога себе, у своја осећања., не да места себезналости и свим ниским страстима, којн ничу нз њезина земљишта Така деца ретко су заражена среброљубљем и грамзиво-шћу за богатством и у опште страстима. На против људи са оваким карактером утонувши у своја чувства лако смећу с ума дужности своје према друштву и себи самима. У супротности са овим карактером је иовршан корактер, којега истина нешто гони на рад само делима његовим не управља воља, која је унутри, него спољашњи утисци. Такога је карактера дете, које у узбуђености и немиру своме грамзи за сваком ствари а дочепа ли је се брзо је испушта из руку и жели другу. Таког је карактера и оно одраслије дете, које би хтело све имати, и ако све забаци или поквари : којега у брзо прође нека воља; које све с вољом почиње а нема ни учем издржљивости; које тисућу питања ставља а не чека и не саслуша одговора ни на једно; које сваки посао с ревношћу почиње, а довршује, као од беде или га и не доврши; које лако склапа пријатељства; које данас једнога човека воли и цени, а сутра га омаловажава и мрзи. Изгледа да су така деца живахног духа а у ствари су нестална. То су стармала, пре времена са зрела деца, у чијим се даровима и подобностима може човек лако преварити. Мудра и виспрена деца, јер саразмерно за своје доба умеју паметно о многом чему разговарати и послове, које им поверимо, смислено свршити. Така деца лако уче и схватају те нам се по свему, чини, да су далеко иснредњачили испред својих вршњака. Они обично застану у десетој, и једанајстој години. Оче кивани сјајан развој духа и карактера њихова не јавља се. Но баш у тој умној окретности, у уметности на раду и лежи основан недостатак њихова бића. Деца с таком урођеном особином схватају брже и поузданије, јер им мисли и осећаји кли■ зају по површини предмета, не залазећи у суштину његову. Прелаз из једне душевне радње у другу свршавасе у њих брже и тачније. Али им је и мишљење и делање површно као и посматрање и осећање е душа њихова уочива само људску ствари. Спољашње појаве на предмету каквом дају грађу мислима и осећајима њиховим, те је за то и ток развијања њихова бржи. Она сазру пре